Grozni tata, Dejvid Valijams (u iščekivanju njegovog novog romana Ledeno čudovište)
Tate, baš kao i mame, mogu deci stići najrazličitiji: mladi, stari, šašavi, ozbiljni, bučni, tihi, nežni, grubi, dobri, loši. Mi mislimo da ne postoje loše tate, kao ni loše mame. Nego da su svi roditelji dobri, ali čine greške u nameri da od sebe daju najbolje što mogu.
Takav je i ovaj tata, i takva je i ovo priča. Ovaj dobri tata ima momente kada radi grozne stvari. Koje? Pa, na primer, vozi kola kojima se pljačka banka. A zašto vozi ta kola? Zato što je bivši trkački as.
Nekada davno tata je bio kralj trkačke staze i bio je najbolji vozač kojeg je taj grad ikada video. Ljudi su dolazili da ga bodre iz čitave zemlje. Tata je nizao pobede, osvajao trofeje, publika ga je obožavala, a sin bio najponosniji na njega. Gledao ga je često krišom, iako mu nije bilo dozvoljeno, ali bi uspeo da se iskrade iz kuće, jer mama ne bi primetila, telefoniravši dugo.
Bio je najponosniji sin dok je masa klicala i uzvikivala tatino ime. Sve do jednog dana…
… Onog istog kada je mama ostavila poruku na frižideru…
Kad je, nakon njega, provodio dane u bolnici, donevši svoj mali šator od kuće, jer nije postojalo drugo mesto na svetu na kom je želeo da bude.
U živote tate i sina ulazi tetka Lujza. Ona je tatina tetka. Lujza, skraćeno od Lukrecija, ponosila se time što je bila iz otmenog dela porodice, iako tako nešto nije postojalo. Oko nje se širio miris starih knjiga, jer je bila bibliotekarka. Njena ideja dobrog provoda bila je da donese hrpu svoje lične, neobjavljene poezije i da je čita naglas Fredu. Isprva, Fred je nije voleo. Poezija je u stanju da učini čudo.
Tu su još i jedan sitni mafijaški šef, njegova dva snagatora, zastrašujući nećaci, zlokobni batler, sveštenica, sudija, čuvar zatvora i lokalni policajac. I, naravno, Radž. Zašto su svi oni tu, kada je ovo priča o dobrom tati i njegovom sinu, sa kojim on ima ritual zvan zagromaz, spoj zagrljaja i maženja? Zato što je život prepun raznih obrta.
Jedno Dejvid Valijams ne menja kroz sve romane i verovatno ga zato deca širom sveta obožavaju: o zaista ozbiljnim temama piše sa mnogo humora. Jer život ne čine samo lepe stvari. I jer je percepcija na njih različita, a najbolje je smejati se svemu na šta ne možeš da utičeš. A pogotovo onom na šta možeš.
Komentari 0