Granice, rutina i odlazak na spavanje: 13 zdravih navika dece

Pored toliko kontradiktornih saveta o roditeljstvu, možda se pitate kako podići dete koje će se lako prilagoditi? Pre nego što zakopate glavu u pesak, pogledajte ovih 13 navika koje svaki roditelj može da prisvoji.

Foto: Pixabay

U poslednje vreme često viđam objave o tome kako su deca nezahvalna. Zapravo, ne morate mnogo ni da pretražujete da biste videli da se piše o tome kako su deca „lenja“, „narcisoidna“ i „užasno grozna“.

Ako ste roditelj mališana, čitajući ovakve tekstove parališu Vas osećaji straha i mešovite poruke. Šta je, zapravo, ispravno raditi? Gde grešim? Da li bi trebalo da dignem ruke i da jednostavno štedim novac za buduće psihoterapije mog deteta?

Ono što me zastrašuje više od svega je to što smo svi preplavljeni osuđivanjem modernog roditeljstva, pa nam je bezbednije (a i lakše) da ne radimo ništa, uključimo televiziju i sakrijemo se u svet tehnologije.

Trebalo bi da znate nešto.

Promena počinje sa jednim roditeljem i jednim detetom. Imate pregršt mogućnosti da izgradite kvalitetne temelje Vašeg deteta, koji su mu potrebni.

Razvoj kvaliteta, kao što su darežljivost, odgovornost, zahvalnost, ljubaznost, upornost i spremnost da pomogne, kreće u ranom dobu.

Evo teže strane ovoga.

Sve počinje sa nama – roditeljima. Deca ne mogu ni pomisliti na nivo zrelosti koji je potreban za promenu ponašanja, a kamoli da urade nešto povodom toga. Tako da sve kreće od nas, roditelja. Temelj dobro odgojenog deteta smo uvek mi.

Sledi 13 jednostavnih načina koji pomažu u podizanju prilagodljivog deteta. Okrenimo se osnovnim stvarima.

  1. OGRANIČENJA

Nije neka filozofija, zar ne? Ali… Teško je postaviti granice za decu i držati ih se. Naročito je teško kada se deca otimaju, vrište u nedogled i izgovaraju stvari kao što je „Mrzim te“. Zapamtite da, kada se dete ovako ponaša, ono se samo suočava sa svojim potrebama na jedini način na koji ume. U zavisnosti od postavljene granice, detetovo prihvatanje iste može potrajati.

Kada dete počne manje da se otima ili manje da vrišti, znači da ide ka prihvatanju postavljenih pravila. Ukoliko ste istrajni u ograničenjima, odnosno postavljene granice su kao zid, a ne kao vrata koja se s vremena na vreme otvore, dete će se prosto odbiti od tog zida i počeće da razmišlja o alternativnim načinima ispunjenja potreba.

Svet je veoma haotičan. Ograničenja pomažu deci, ne samo da budu prizemni, već i da uspevaju. Pogledajte iz svog ugla i razmislite o granicama koje Vi imate. I zapamtite, to su zidovi od cigle, ne vrata.

  1. RUTINA

U detinjstvu ima toliko toga što je detetu novo i izazovno. Učenje samokontrole i empatije. Učiti kako se sprijateljiti i kako funkcionisati sa drugim osobama. Ovo su ogromne stvari za decu. Možete koristiti neke jednostavne metode, npr. kartice za svakodnevne aktivnosti i time će dete opušteno obavljati stvari koje se od njega traže.

Zapravo, kada dete zna šta se od njega očekuje za vreme obroka, ujutru, uveče pred spavanje, ono se oseća bezbrižnije.

Imate tvrdoglavo dete? Još bolje. Uvođenje rutine dopušta detetu da ima osećaj da kontroliše nešto, a to je stvar koja mnogo znači tvrdoglavom detetu.

  1. VREME ZA SPAVANJE

Spavanje utiče na razvoj mozga. Pomaže nam da obradimo ono što nam se dešava i da učimo iz toga. Dečiji mozgovi se konstantno razvijaju i stvaraju nove neuronske veze. Njima je neophodan san kako bi negovali ovaj razvoj.

Zbog dečijih aktivnosti, škole i naravno, korišćenja tehnologije, deca idu na spavanje kasnije i imaju problema da se umire pre spavanja. Jedna od osnovnih stvari koju možete da uradite za njihovo ponašanje, zdravlje i njihovo dobro jeste da im pružite san koji im je potreban.

  1. EMPATIJA

Šta je deci zaista potrebno da bi bili srećni i uspešni? Većinu iznenadi odgovor: Empatija. To je sposobnost da uđemo u tuđe cipele. Nova istraživanja pokazuju da empatija ima veliku ulogu u predviđanju sreće i uspešnosti dece.

Iako nam je usađeno da brinemo, ne rađamo se sa empatijom, kao ni što se ne rađamo sa tim da znamo da naručimo kafu u kafiću. To ponašanje se uči, to je stečena osobina.

„Empatijom pokazujemo ljubaznost, socijalizovanost, kao i moralnu hrabrost i ona predstavlja lek protiv maltretiranja, agresije, predrasuda i rasizma. Zato Forbs apeluje na kompanije da usvajaju principe empatije i perspektive, koje je Harvard Biznis naveo kao jedne od osnovnih sastojaka za uspeh u liderstvu i rezultatima.“ – dr Mišel Borba, psiholog i ekspert roditeljstva.

  1. ZAGRLJAJI

Virdžinija Satir, porodični terapeut, rekla je: „Treba nam 4 zagrljaja dnevno da bismo preživeli, 8 da bismo održali ravnotežu, 12 da bismo se razvijali.“

„Zagrljajem naše telo oslobađa oksitocin, poznat kao hormon ljubavi. Ovaj hormon ima bitne uticaje na naša tela. Jedan od njih je stimulacija razvoja. Istraživanja su pokazala da grljenje automatski podiže nivo oksitocina. Kada je on u porastu, nekoliko hormona rasta takođe se povećavaju, kao što su insulin (IGF-1) i neuronski faktor rasta. Nežni dodiri i zagrljaji mogu doprineti razvoju deteta.“ – Pamela Li, autor dela Odgajanje dečijeg uma.

  1. RAZIGRANI RODITELJI

Deca nam ne kažu – Imao sam težak dan… Možemo li da pričamo? – Oni nam kažu – Hoćeš da se igraš sa mnom? – Lorense Koen.

Ne izdvajamo više mnogo našeg vremena za zabavu i igru. Dani su nam ispunjeni stresom, obavezama i napornim radom i ni ne primetimo da smo sve udaljeniji od dece. Igra je posao naše dece i da bismo ostvarili vezu sa njima, moramo se i igrati sa njima.

Odvojite neko vreme kada ćete odložiti telefone i shvatite da smo potrebni deci da bismo se IGRALI sa njima. Možda zvuči smešno, ali svi ti besmisleni klipovi i recepti na internetu će biti tu godinama. Naša deca neće.

  1. PROVODITE VREME U PRIRODI

Različite fizičke aktivnosti, pogotovu na otvorenom, dovode do poboljšanja svega, od kreativnosti, preko ostvarivanja uspeha, pa do emocionalne stabilnosti. Deca koja nisu aktivna mogu imati mnogo problema, od emocionalnih – na primer, plaču za svaku sitnicu – do problema kao što je pravilno držanje olovke. – Meril Dejvids Lando, autor knjige „Prosvetljujuće roditeljstvo“.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA