Nema sumnje da je dostupnost uređajima i pametnim telefonima olakšala komunikaciju i pristup znanju. Uprkos prednostima, oni mogu imati i negativne efekte. Zaista je važno da roditelji razumeju da svakodnevno prisustvo tehnologije menja način na koji se deca socijalizuju i stvaraju interakciju sa drugima, što može imati velikog značaja za njihovo mentalno i emocionalno blagostanje. Ipak, svi tipovi tehnologije mogu imati negativne efekte na decu kada se previše koriste, jer smanjuju frekvenciju na kojoj mališani stvaraju kontakt sa drugarima.
Studije su pokazale da skoro 90 procenata dece i adolescenata širom sveta sve više pristupa onlajn igricama.
Sada već postoji ogromna briga na polju medicine, jer te igrice mogu uticati na fizičko i mentalno zdravlje, socijalne veštine i odnose sa drugima. Utiču na kognitivne veštine, pažnju i razvoj mozga, isto koliko i druge vrste supstanci koje izazivaju zavisnost.Američka psihijatrijska asocijacija je skoro uključila zavisnost od video igara (internet gejming poremećaj) kao potencijalnu dijagnozu. To se može pokazati ukoliko se identifikuje pet ili više od ponuđenih devet kriterijuma u periodu od 12 meseci.
Kriterijumi uključuju:
– Preokupacija igricama: osoba razmišlja o prethodnoj igri ili pak o narednoj koju treba da igra. Igrice postaju dominantna aktivnost u svakodnevnom životu.
– Simptomi povlačenja: kada je podalje od igre, javljaju se tipični simptomi, poput iritabilnosti, anksioznosti, tuge koji izlaze na površinu.
– Tolerancija: potreba da se provodi sve više vremena uz igricu.
– Zavisnost: neuspešni pokušaji da se kontroliše i umanji posvećenost igrici.
– Asocijalnost i usamljenost: smanjen interes za stvaranje odnosa u realnom svetu, za hobije i drugu zabavu kao rezultat potrebe za igricom.
– Uporno igranje: nastavljena upotreba igrica, uprkos znanju i psihosocijalnim problemima.
– Skrivanje i laganje: uključuje članove porodice, terapeute i druge kojih se tiče igranje.
– Igrice kao mehanizam suočavanja: igrice predstavljaju beg ili oslobođenje od negativnih osećanja (bespomoćnost, krivica, anksioznost).
– Negativni uticaji na život: gubitak značajnih veza, posla ili prilike u poslu zbog posvećenosti igrici.
Vodič za roditelje
„Bolje sprečiti, nego lečiti!“ Ograničeno vreme provedeno na digitalnim medijima je, u ovom slučaju, jedino rešenje.
Takođe, odrasli treba da budu primer. Prema američkoj studiji, 73 posto negovatelja (uključujući roditelje) koristi uređaje tokom obroka. Druga važna istraživanja uključuju stepen korišćenja telefona od strane odraslih, manjak odgovornosti za detetovu potrebu da privuče pažnju i, u nekim slučajevima, grub odnos prema deci. Sve ovo vodi ka tome da i deca sama počnu da ih koriste tokom obroka.
Vreme provedeno pred ekranom bi trebalo totalno isključiti do druge godine života, a za starije od dve godine svesti na maksimalno dva sata dnevno. Uređaji su bebisiterke novog doba, jer roditelji vrlo često pomoću njih pokušavaju da zaokupe decu. Na ovaj način se stvara interpersonalna barijera, jer se putem uređaja povezuju odrasli i dete, umesto da stvaraju međusobni kontakt. Kao roditelji, mi smo odgovorni za modelovanje ponašanja svog deteta.
Izbegavamo lični kontakt sa prijateljima i porodicom, stvarajući iluziju odnosa putem intereneta. Pedijatri širom sveta upizoravaju roditelje na rizike i zdravstvene probleme povezane sa upotrebom ekrana. Studije su pokazale i to da je gledanje televizije jedan od faktora koji dovode do gojaznosti kod dece. Još opasnije je ako se televizor nalazi u detetovoj spavaćoj sobi, jer se tada rizik duplira.
Uključite zdravije aktivnosti
Izdvojićemo nekoliko ideja kako da porodica ograniči vreme provedeno pred ekranima:
– Deca starija od dve godine maksimalno bi trebalo da provedu dva sata ispred televizora i ostalih uređaja. U interesu bebe do dve godine je da ne provodi uopšte vreme ispred ekrana.
– Ne postavljajte televizor u dečju sobu, niti previše nudite detetu telefon, tablet i slično. Napravite plan upotrebe, a naročito izbegavajte period pred spavanje.
– Dozvolite televizor i ostale uređaje samo povremeno. Drugim danima uključite se u zdravi razgovor koji će napraviti pozitivne promene za celu porodicu. Uz to, okrenite se zdravijoj ishrani i načinu života.
– Dozvolite deci da odaberu omiljenu seriju, te će imati osećaj kontrole i moći će da donose odluke. Nadgledajte šta gledaju na televiziji, i pridružite im se kada god možete.
Pratite koliko dnevno dete koristi pretraživač i koje sajtove posećuju. Uzmite u obzir i navike drugara vašeg deteta kada su uređaji u pitanju.
– Nije dovoljno samo vikati „ugasi to“. Budite inovativni, dajte im kartu za ulaz u trajanju od pola sata, a dete je može iskoristiti kada god želi u toku dana.
Uvek se setite da naša zavisnost od uređaja i nas drži preokupiranim tim virtuelnim životom, a vodi nas dalje od ljudske interakcije. Kao što je rekao Njutn, svaka akcija je propraćena reakcijom, te će i roditeljska akcija imati ogroman uticaj na dete. Velike su šanse da dete postane ljuto, uvređeno, ili da pobegne ka uređajima da iskali taj bes.
Promene u stavu, tvrdoglavost, nepotrebni izlivi besa, emotivnost, nasilje, odbijanje obroka su neki od najčešćih obrazaca ponašanja kod dece. Ipak, kao roditelji, uz plan i provedeno kvalitetno vreme sa decom, možete postići pozitivne efekte i pomoći detetu da prevaziđe zavisnost od igrica.
Yumama
Komentari 0