Gledam te dok spavaš…

Umorna od posla i jurnjave nervozno sam kao i svako veče pokušavala da te uspavam. Ti u punoj energiji, a meni se oči već same sklapaju. „Molim te spavaj“.. “ Ali mama, još samo malo da se poigram“. A igračka sam ja. Ja koja ceo dan nisam bila tu. Ja koja sam ti nedostajala i ja koja bih sad da spavam, baš sad kad si me jedva dočekala.

Umorna, sklanjam iz svesti sve to što obe znamo i teram te da spavaš. Jer ipak sutra moraš u vrtić, a ja ponovo u celodnevnu akciju. Ja nervozna, ti bi da se maziš.. Posvađale smo se kao i svako veče.. a onda si konačno zaspala.

I evo.. ne spavam. Gledam te.. gledam dok spavaš. Porasla si. Kad si toliko porasla? Pa bila si kao mrva onih dana kad sam samo tvoja bila. Kad si spavala na mojim grudima dok sam upijala miris tvoje kože i tvoje kose.. Toliko smo bile jedno nas dve. Kao da je ceo svet bio tu zbog nas. Porasla ti je kosa. Više ne možeš ni da staneš na moje grudi. Porasla si.. a opet, tako si još uvek mala.

Gledam te rukice željne dodira. Meškoljiš se dok spavaš, osetiš da sam tu pored tebe i sve mi se više približavaš kako bi bila sigurna da sam tu. Tu barem dok spavaš.

Izvini mila moja.. Izvini što nisam dovoljno tu. Izvini što više nisam samo tvoja.. i što u jurnjavi zaboravim koliko sam ti i dalje potrebna.

Grlim te dok spavaš i mislim.. kako bi bilo dobro da se sad probudiš da se malo poigramo.. ali ne vredi, suviše je kasno.

Sutra ćemo sve iz početka..

Laku noć mala moja devojčice, ne žuri da porasteš…

Voli te tvoja mama.

J.M.