Finska i obrazovanje: Pet zanimljivosti o školama u ovoj nordijskoj zemlji

U školama se umesto takmičarskog duha, podstiče zajedništvo i timski rad

Početak školske godine, a nisu vam potrebne stotine evra da đaku kupite knjige, sveske i pribor.

Svakog narednog dana, znate da će dete jesti kuvano i ne morate stalno da odvajate novac ni za užinu.

Iako zvuči kao reklama za kredit, upravo na ovaj način funkcionišu osnovne škole u Finskoj.

One se po mnogo čemu razlikuju od škola na Balkanu i to je podstaklo Dušicu Božović da o njima napravi poseban profil na Instagramu.

Na stranici Finska škola piše o zanimljivostima, a za to koristi smernice sa sajtova obrazovnih institucija, naučne radove i lično iskustvo.

Ona godinama živi u Helsinkiju i dobro poznaje tamošnji obrazovni sistem.

„Teško mi je da uporedim, jer znam kakva je bila škola devedesetih u koju sam ja išla, a dosta se reformisala škola u Srbiji u međuvremenu.

„Ali može se reći da je najveća razlika to neopterećivanje ocenom, neopterećivanje da se bude najbolji, taj izostanak takmičarskog duha u Finskoj”, kaže Božović za BBC na srpskom.

Školska godina zbog klime u Finskoj traje od avgusta do početka juna, dva meseca je letnji raspust – ilustracija

Cilj da budu najravnopravnije mesto za učenje

Ova diplomirana lingvistkinja iz Gornjeg Milanovca, završila je i pedagoške, a zatim i master studije na Univerzitetu u Helsinkiju.

Od 2010. tamo je zaposlena, jedno vreme na Univerzitetu, a zatim i u različitim osnovnim školama.

Proletos je imala praksu u helsinškom Odeljenju za planiranje obrazovanja.

Za razliku od Balkana, u Finskoj opštine planiraju obrazovanje, ministarstvo daje samo neke opšte smernice, a lokalna samouprava realizuje.

„Dosta stvari tako zavisi od opštine do opštine”, kaže Božović.

U narednom periodu, dodaje, ideja je da Helsinki postane „najravnopravnije mesto za učenje na svetu”.

„Cilj je da finska škola pruža jednako obrazovanje svima, da ujednačava razlike koje inače postoje poput društveno-ekonomskih, regionalnih, porekla, pola i ostalih”, napominje ona.

Deo tog puta su već prešli.

1. ŠKOLA JE BESPLATNA, ZAISTA

Od ove godine pored osnovnog, obavezno je i srednje obrazovanje u Finskoj.

Smatra se da je u savremenom svetu tek neko sa tom školskom spremom kvalifikovan za rad.

Pošto je obavezno, obrazovanje je i besplatno, ali to ne znači samo besplatnu nastavu, kao na Balkanu.

„Ako nateraš nekog da ide u školu, onda moraš da mu obezbediš uslove za rad, to je ideja.

„To prevazilazi udžbenike, oni daju učenicima i olovke, sveske, gumice i svi imaju iste olovke i gumice, đak treba da obezbedi torbu i pernicu”, navodi Božović.

Nadoknađuje se i putovanje do škole, ukoliko neko prelazi više od sedam kilometara, ali pojedinosti se razlikuju od grada do grada.

Takođe, u Finskoj se smatra veoma važnim da sva deca u školi imaju besplatan ručak.

Na taj način zajednica obezbeđuje da svako ima hranljiv, ukusan i raznovrstan topli obrok.

Svakodnevno više 800.000 učenika dobija glavno jelo, salatu i čašu mleku ili kiselog mleka.

Ta tradicija potiče iz 19. veka, a traje već sedam decenija neprekidno.

„To je pravi ručak, kao u menzi, imaju dva jela obično – jedno je mesnato, drugo je neko posno ili vegetarijansko.

„Po potrebi, može da se ode u kihinju, ako đak ima neku alergiju, pripremaju posebnu hranu – to je škola stvarno prilagođena specifičnim situacijama i drugačijim ljudima”, ističe Božović.

Na taj način, đaci ne napuštaju školu ni tokom velikog odmora.

U Finskoj osnovna škola traje devet razreda, a obavezno srednje obrazovanje se sada proteže do 18. godine.

2. PRIVATNE ŠKOLE POSTOJE, ALI SE NE PLAĆAJU

Razliku između većine privatnih škola i državnih đaci i ne primećuju.

„Jednostavno zabranjeno je naplaćivanje školarine i one nisu elitne.

„Njihovo udruženje kaže da je bolje ime nezavisna škola, što znači nezavisna od birokratije, a prati državni plan i program”, ocenjuje Dušica Božović.

Za rad im je potrebna dozvola Vlade i drugih obrazovnih institucija.

Pošto je pravilo da svrha ovih organizacija ne sme biti sticanje profita, one se finansiraju iz državnih i opštinskih fondova.

Od 80 privatnih škola jedine koje se od ovoga izdvajaju su jezičke škole, škole za specijalno obrazovanje (sa specijalnim metodama učenja) i hrišćanske škole.

3. NEMA TAKMIČENjA

U stvaranju netakmičarske atmosfere učestvuju i đaci i nastavnici, kaže Dušica.

Više se podstiče timski rad i zajedništvo.

„Zna se ko je dobar đak, to se i vidi, ali nema medalja i klasičnih takmičenja”, kaže ona.

Postoji nagrada za dobro drugarstvo – skulptura nasmejanog dečaka dobija se za pošteno i prijateljsko ponašanje u školskoj zajednici.

„Nije ideja da to bude neko sa svim peticama, nema tog izdvajanja”, dodaje.

Isprobavaju se različiti metodi i učenja, pa deca postaju svesna tog procesa.

„Ta fleksibilnost, od godine do godine mogu da se menjaju predmeti i uvode novi, to je isto razlika u odnosu na nas.

„Mislim da deci to znači za budućnost, da nauče kako da uče”, navodi Božović.

4. LEKTIRA PO IZBORU SE ČITA U ŠKOLI
Primer te fleksibilnosti je lektira, mnogima omraženi zadatak na Balkanu, zbog obaveznosti i obimnosti.

U Finskoj knjige se čitaju u školi, postoje određeni časovi za to i to knjige koje sam đak izabere.

Nekad učitelj čita, nekad se radi u grupi ili samostalno.

„Nema kanonskih dela koja đaci moraju da pročitaju, postoji neki spisak pa svako izabere šta mu odgovara.

„To pripremi kao prezentaciju, a sluša i druge šta su čitali posle”, objašnjava Božović.

Spisak literature je žanrovski šarenolik, uključuje i stripove.

U lektiru spadaju i audio ili knjige u digitalnom formatu.

„Ideja je da se čitanje zavoli, a ne omrzne”, napisala je u postu Dušica.

U finskoj školi je i na drugim predmetima pristup da škola ne pruža znanja, nego veštine.

„Nije cilj da dobijete paket informacija, već da steknete veštinu kako da do njih dođete.

„Tako je i sa čitanjem”, ističe.

5. DECA STARIJA DO 12 GODINA ODLUČUJU O VAKCINAMA
Da bi se u drugoj godini pandemije korona virusa izbeglo učenje na daljinu, vlasti su preporučile imunizaciju starijih od 12 godina.

Tako da je već 50.000 finskih đaka uzrasta 12-15 godina vakcinisano, jer su i zdravstveni zvaničnici preporučili imunizaciju mladima.

Poređenja radi, u Srbiji koja ima više stanovnika, taj broj iznosi između dve i tri hiljade, prema podacima prosvetnih sindikata.

Šta do sada znamo o vakcinaciji dece u Srbiji
„Antivakcinaši greše” – kaže glavni doktor u Britaniji
„Vakcinacija smanjuje potrebu za uvođenjem novih korona ograničenja.

„To je važno za dobrobit mladih, posebno da bi nastavili sa školom, hobijima i susretima”, navodi se na sajtu finskog Nacionalnog instituta za javno zdravlje.

Osim toga, počev od 9. avgusta što je početak školske godine u Finskoj, deca imaju i pravo da sami odluče hoće li primiti vakcinu.

Na raspolaganju su im Fajzer i Moderna.

„Nekima roditeljima zbog toga nije svejedno, jer sad đak može da kaže da li hoće ili neće.

„Ako se proceni da je đak zreo da donese odluku, uopšte ne treba saglasnost roditelja”, Božović.

U poređenju sa Srbijom u kojoj je tokom pandemije zaraženo gotovo 750.000 ljudi, a preminulo više od 7.200 do 25. avgusta, ova nordijska država ima i ukupno daleko bolje brojke.

Finci su tog dana imali ukupno 123.600 slučajeva, a preminulo je 1.014 ljudi, podaci su Univerziteta Džons Hopkins.

Ukupna stopa vakcinacije je, takođe, kod njih nešto bolja – 46 odsto ljudi u Finskoj je vakcinisano, u odnosu na 40 procenata u Srbiji.

Finska ima 5,5 miliona stanovnika, a Srbija, prema poslednjem popisu, oko sedam.

Napisala: Nataša Anđelković

BBC

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA