Dva zaposlena roditelja, jedno bolesno dete

Kada su i mama i tata zaposleni, podrazumeva se da će mama uzeti slobodan dan i ostati kod kuće kada je dete bolesno.

otac

Foto: Flickr

U sredu uveče , naš mali sin se prvi put stvarno razboleo. Nekoliko nedelja pre njegovog prvog rođendana, počeo je da plače u sred noći i moja žena ga je uzela.  Bio je topao kao kamen zagrejan na vatri.

Bolest se pogoršala  u četvrtak i petak . Subota je bila paklena . On se previjajo  od bolova na našem krevetu, i ništa nismo mogli da uradimo . Pedijatar je mislio da je to virus koji napada ruke, noge i usta što,  nije strašno kako zvuči .

U nedelju , njegova groznica je prošla i nestajao je i  osip  na  leđima i stomaku. Dijagnoza: Imao je  roseolu,  virus.

Kao što se očekivalo,  počeo je da se oseća bolje, iz sata u sat, sve do uveče, kad smo ga stavili u krevet. Bilo je lako zaboraviti ono što je prošlo , i ono što smo i  mi , kao njegovi roditelji , preživeli.

Roseola nije velika stvar . Deca bivaju bolesna sa vremena na vreme. Ovo je bilo naše prvo putovanje. Izgledalo je apokaliptično, ali u našim glavama bilo je jasnije kako smo bili srećni što je naš sin je bio zdrav i jak skoro čitave prve godine.
Čak i ova manja bolest nam je postavila  dilemu.  Mi, kao i mnogi ljudi , živimo  daleko od svojih porodica . Takođe, imamo zbrinuto dete tokom nedelje, tako da možemo da radimo. Mi smo kao i mnoge porodice sa dva zaposlena u kući.
Moja žena upravo lansira novu, veoma važnu stvar i moj mandat, kao zamenik urednika  sajta je počeo  pre šest dugih nedelja….

Ali kada imate bolesno dete, ne možete ga ostaviti sa dadiljom niti ga poslati u dnevni boravak.  Neko mora da brine o  detetu, i ako vaša porodica živi daleko , to mora biti jedan od roditelja.

Kroz ovu epizodu, razmišljao sam o teškoćama sa dva zaposlena roditelja u domaćinstvu . Čiji je posao trebao da ima  prednost?  Ko mora da pozove  i otkaže sastanke? Ko nosi odgovornost prema porodici ?

Za većinu ljudi  prethodnih generacija, odgovor je bio jednostavan : Mama. Ona je tu da brine o tome! U našoj porodici , mi smo pokušali da održimo jednakost u roditeljstvu što je više moguće. Volim da provodim vreme sa našim sinom , i tako sam uredio ceo svoj život,  koliko je to moguće. Biti kompetentan otac je važno za mene, a ja radim dosta dobro za prvi  put, mislim.

Ipak u ovom trenutku prvi put smo se našli u nevolji, kršeći društvene norme. Oboje smo prepostavljali da će moja žena da se brine o sinu i da će se moj posao nastaviti normalno.

Naš sin, međutim  imao je drugu ideju. Iz nekog razloga, a po prvi put u svom životu, on je odlučio da ne može biti više od tri centimetara daleko od mene u svakom trenutku. Jede, sedi u svojoj visokoj stolici držeći me za majicu. Hteo je da maše nogama u mojim rukama. Kada spava čučne pored mene i položi  glavu na moje grudi i zaspi kao novorođenče.

Moja supruga se odlično snalazila u ovakvim situacijama, možda i zato što nije želela sve to da promeni.

Sa druge strane, ja sam osetio  punu težinu roditeljstva,  I da me sve to baš  pritiska . Ja sam se trudio da budem glava naše porodice, ali kada bi plač prerastao u vrištanje, ja bih uvek bebu dao u ruke svojoj ženi, i onda bi ga uvek smirila.

Sada , to je bilo na meni, on je bio bolestan i tužan. Imali smo posla. Mnogo. Nešto je moralo da se uradi.

Bilo je  izuzetno teško reći , “Hej , moram da se neko vreme brinem o mom bolesnom sinu. ” Većina radnih mesta , plava ili bela kravata, svejedno, neće skoro biti prijemčiva na ovaj zahtev. Čak i kada imate normalnog, poštovanja vrednog poslodavca, nije lako…
Stanje stvari je apsurdno i glasno kaže: Ja sam na čelu seksističke kulture koja  veruje da muškarci ne brinu o bolesnu decu. To je ono što mame rade .

Ali ovde je bio moj sin meni na  nogama, plače , i podiže ruke ka meni kao da sam jedina osoba na celom svetu koji bi mogla da pomogne da se oseća bolje. Za ovih nekoliko dana, ja sam to i bio.

Tako  sam skupio petlju, i uzeo par slobodnih dana kako bih brinuo o detetu.  Moja supruga i ja smo uklapali naše poslove i mejlove razmenjivali o bolesti našeg deteta i o našem mentalnom stanju. I bilo je veoma teško. Prokleto je bilo teško.

Ali kada sam danas seo sa njim u parku, mališa se oporavio dovoljno da skoči gore i dole sa radošću u očima kao kada pas traga za loptom , ali ne i sasvim oporavio da potrči za psom. Moja žena mi je poslala poruku .

“Osećam veliku krivicu što smo ovoliko ispomerali tvoj dan “, rekla je ona . ” Da li je to u redu?  ”

I shvatio sam da i mene obzuma neka krivica, takođe. Kao da sam napustio svoj posao , do koga mi je veoma stalo,  zbog bolesnog deteta. Onda, odjednom je izgledalo ludo što smo oboje osećali krivicu zbog rada i brige o detetu. Naravno, bilo je u redu za nas oboje da radimo upravo ono što smo radili .

Pa sam joj  poslao sliku sa njim, kosa mu se zabada u leđa kao lucerke i rekao sam: ” Šta može biti bolje ?  Oboje smo na svom poslu: Ovo je realnost . ”

Ona je rekla : “Mislim da je prava reč – žongliranje zajedno kao tim.”

Koliko god je bilo teško, ali ovo smo morali da uradimo, da pregovaramo. To je cena i isplata rodnih uloga koje čine ove odluke automatskim i nevidljivim. Mogli smo  da uradimo nešto za nas , za naše dete , za našu porodicu , ali zauzvrat , moramo da žongliramo  i upravljamo i shvatimo sve u letu.

Postoji mnogo politike rada koja  treba da se promeni da bi žene u radnoj snazi bile uspešne tamo. Počev od plaćenog porodiljskog odsustva. Očevi takođe odlaze, ali to u praksi većina firmi ne primenjuje.
Nema rešenja, ko bi mogao da  interveniše u našoj situaciji . Promenljivo i malo lično: dva roditelja, dva posla i jedan bolesan  klinac. Podrazumevana kultura  je da se vrednuje rad muškarca iznad žene.

Dakle, mi smo morali  se svesno da donesemo odluku da tretiramo naš rad podjednako i dopustimo da tata vodi brigu o detetu, dok mama radi. Jer to je ono što ima smisla za našu porodicu .

Moj osećaj je da, ako dovoljno tata prestane da krivi svoje partnere za ovakve situacije, priča o nepriznatoj muškoj privilegiji – kultura će se promeniti . Problem brige za bolesnu decu će se posmatrati kao univerzalna potreba za nastavak vrste , umesto potrebe da to rade samo  zaposlene majke.
On sada spava. Dobro je jeo. Igrao se u parku. Osip bledi. Osećamo se manje potišteni i iscrpljeni. Mir se vratio.

A za ono što je vredno, normalan poredak stvar se obnovio. A baka i deka su stigli, sledeće nedelje na veliko olakšanje svih nas.

Alexis Madrigal

Prevela: Ivona Jovanović

Izvor: The Atlantic

Podeli:

Komentari

  1. m says:

    normalno je da svaka majka ostane uz svoje bolesno dete ma ne postoji visa sila koja treba da kaze ili odmogne u tome da majka brine o detetu pogotovo ne neki privatnici koji su samo obicni ljudi,koji isto tako mogu da se izgube zdravlje.Znaci bolovanje odmor sasvim treba da bude u redu kad su deca bolesna

  2. Nada says:

    Normalno je da roditelj brine o svom detetu kad je bolesno, zasto to uvek mora biti majka? Realno, najcesce se majke brinu o deci i znaju sve o njihovim potrebama, to jest bolje se snalaze u zadovoljavanju i prepoznavanju decijih potreba, pa je onda i logicno da osooba koja moze da pruzi najbolju negu detetu, ostane uz njega kada mu nije dobro. Ali i ta majka najcesce radi i gubi kontinuitet na svom random mestu, ne vidim zasto je muskarcu tako nesto teze nego zeni, jedino sto moze biti neuobicajeno drugima – mozda nekima sto nemaju decu? Da li je to vazno? Da li znaju ti muzevi koliko cesto majke male dece bivaju prinudjene da odsustvuju sa posla i svoje radne zadatke brzinski zavrsavaju, da se vracaju u stos koliko truda uopste podrazumeva balansirati obaveze na poslu i u domacinstvu, gde opet mora da vodi brigu o vecini stvari? Malo je reci da mi je muka od takvog stanja stvari. To sto sam zensko, ne znaci da sam nadcovek. To sto je moj muz musko, ne znaci da treba da bude dete do kraja zivota, nego da podeli duznosti i odgovornosti odraslih!

  3. mirjana says:

    A SA dva bolesna deteta, u nastavcima? 🙂 Ja I moj bivsi muz smo to delili ovako: prva dva dana, dok je frka ja budem SA decom, dva dana kada je malo lakse on, jedan dan nekako pregrmimo uz nekoga iz komsiluka, onda dodje vikend, jos dva dana za oporavak I virus je prosao 🙂
    Previse prilika sam propustila zbog ranijeg samostalnog staranja o deci u svim agregatnim stanjima…


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA