Dr Vladimir Knežević: Autizam – poremećaj sa doživotnim trajanjem

Vaspitači i profesori žale se da nisu dovoljno obučeni za rad sa autističnom decom. U jednoj letnjoj bašti u Novom Sadu, konobar je pola sata izbegavao da posluži majku i njenog autističnog sina, desetogodišnjaka…

Foto: Pixabay

Ovo je tek deo naslova, sve prisutnijih u medijima, o neprijatnostima na javnim mestima sa kojima se bore roditelji autistične dece uz sve ostale muke koje ovaj poremećaj donosi u njihov život.

Kada ste roditelj deteta sa takvom dijagnozom, svaki odlazak u grad, ulazak u gradski autobus, prodavnicu, bolnicu, pekaru ili neko drugo javno mesto gde ima dosta ljudi ili se čeka u redu, predstavlja mogućnost za neprijatan doživljaj. Sve to prati dug, često višegodišnji napor psihijatra, psihologa i specijalnog pedagoga u saradnji sa roditeljima da se detetu utvrdi što preciznija dijagnoza.

– Genetski faktori su presudni u nastajanju autizma, ali nije preciziran tačan genetski mehanizam transmisije ovog oboljenja. Poznato je da postoji 50 do 200 puta veća učestalost autizma kod braće i sestara. U literaturi se u kontekstu autizma pominju geni broj dva i broj sedam, kao i X fragilni hromozom. Drugi biološki faktori mogu biti prisutni kod manjeg broja obolelih i uključuju infektivne (kongenitalna rubela), metaboličke (fenilketonurija), toksične (fetalni alkoholni sindrom) ili druge faktore (infantilni spazmi) – kaže prof. dr Vladimir Knežević, načelnik Klinike za psihijatriju Univerzitetsko-kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.

Kako bi se pojednostavljeno mogli opisati autizam i ponašanje osobe sa ovim poremećajem?

– Autizam se karakteriše oštećenom recipročnom socijalnom interakcijom, oštećenim razvojem govora i ograničenim repertoarom ponašanja sa posebnim akcentom na socijalne interakcije, gde se registruju oštećenje u komunikaciji sa drugim osobama, teškoće u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji i ograničen repertoar ponašanja, koje se često stereotipno ponavlja. Navedena simptomatika se javlja u svim aspektima dečjeg funkcionisanja.

U kojem uzrastu i u kakvom obliku se najčešće ispoljavaju prvi simptomi?

– Značajno je istaći da ne postoji medicinski test za postavljanje dijagnoze autizma.

Strukovne organizacije koje se bave istraživanjem autizma predložile su pet bihevioralnih znakova koji zahtevaju dalje ispitivanje u pravcu autizma ako dete: ne guče sa 12 meseci, ne gestikulira (ne pokazuje, maše pa-pa, hvata) u navršenoj prvoj godini života, ne izgovara nijednu reč sa 16 meseci, kao ni fraze sastavljene od dve reči sa 24 meseca. Dešava se i da dođe do gubitka govora ili već razvijenih socijalnih sposobnosti.

Kome najpre treba da se obrati roditelj koji posumnja u neki od simptoma autizma kod svog deteta?

– Ukoliko roditelj posumnja da kod njegovog deteta postoje elementi autizma, potrebno je da se obrati nadležnom pedijatru koji će nakon pregleda i analize, ako za to postoji potreba, uputiti dete na pregled ili tretman specijalista medicinske pihologije ili dečje psihijatrije.

Postoji li u savremenoj medicini pouzdan test kojim se može dijagnostikovati autizam?

– Dijagnoza autizma se, poput ostalih dijagnoza iz oblasti mentalnog zdravlja, postavlja na osnovu prepoznavanja specifičnog seta simptoma, a nakon isključivanja drugih stanja, kao i na osnovu praćenja kontinuiteta ispoljavanja simptomatike tokom vremena.

Kako se kroz godine menja slika autizma kod deteta?

– Autizam traje čitav život. Sa odrastanjem slika autizma se menja, neka deca postaju otvorenija, druga razviju govor, dok je kod nekih napredovanje minimalno, ili se razvijaju novi problemi. Najveća postignuća vide se kod one dece koja nisu imala udruženu mentalnu retardaciju i koja su dobro razvila govor do pete godine života.

Da li je rano prepoznavanje autizma od presudnog značaja za kasniji napredak u razvoju deteta?

– Savremena istraživanja ukazuju na veoma učestalu pojavu nedopustivo kasnog prepoznavanja različitih mentalnih poremećaja dečjeg doba. Vremenski period koji protekne od prvog ispoljavanja simptoma do javljanja stručnjacima iz oblasti psihijatrije razvojnog doba je veoma dug. Problem za prepoznavanje predstavljaju dugotrajne, postepene promene na psihičkom planu kod dece, koje se, ukoliko se kasno prepoznaju, veoma otežano tretiraju. Poznato je da rane intervencije mogu dovesti do povoljnijeg toka poremećaja i ishoda.

Koja vrsta stručnjaka treba da se nađe u timu koji leči autistično dete?

– Tim koji se bavi tretmanom dece sa autizmom podrazumeva psihijatra, psihologa, specijalnog pedagoga. Oko dve trećine dece sa dijagnozom autizma ostaje zavisno i nesamostalno, to zahteva kontinuiranu negu roditelja ili specijalizovanih ustanova.

Samo 10 odsto dece dostigne značajan stepen nezavisnosti, a još manji broj je sposoban za posao i samostalno privređivanje.

Koji su preduslovi za dostizanje nivoa potrebnog za samostalan život?

– Najvažniji preduslovi su: razvijenija inteligencija, prisustvo socijalno upotrebljivog govora do pete godine, rani razvoj konstruktivne igre, kao i harmonične i suportativne porodične interakcije.

O (ne)mogućnosti pohađanja škole
A SA kojim oblicima autizma deca mogu da pohađaju uobičajenu školu, zajedno sa vršnjacima koji nemaju taj poremećaj?

– Kao i kod svakog drugog poremećaja, stepen izraženosti simptoma, kao i njihov uticaj na funkcionalnost deteta, određuje mogućnost ili nemogućnost pohađanja uobičajene škole.

MMR vakcina i autizam
A krajem prošlog veka postojale su sumnje da je MMR vakcina mogući uzročnik autizma, posebno kod muške dece. Postoje li naučni dokazi za ovakve tvrdnje?

– Na osnovu svog znanja ne mogu da kažem da postoje egzaktni naučni dokazi da MMR vakcina izaziva autizam.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA