U jednom od svojih predavanja dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i kreator NTC programa učenja govori upravo o tome koje su regije mozga koje bi zapravo najviše trebalo da razvijamo kod dece i zbog čega to ne radimo.
Da li znate koje su najveće regije mozga?
U jednom od svojih predavanja dr Ranko Rajović, stručnjak za dečji razvoj i kreator NTC programa učenja govori upravo o tome koje su regije mozga koje bi zapravo najviše trebalo da razvijamo kod dece i zbog čega to ne radimo.
Kako objašnjava dr Rajović za razvoj mozga najvažniji su:
- Rotacija
- Ravnoteža
- Stopala
- Dinamička akomodacija okaFina motorika
- Govor
Kada se posmatra današnje dete, postavlja se pitanje da li ono ima igre koje uključuju petaestominutnu rotaciju, svakog dana? Da li ima igre koje uključuju rotaciju i balansiranje u trajanju od 15 minuta? Da li svakog dana pređe 5 kilometara? Da li ima dinamičku akomodaciju oka, tako što prati predmet koji dolazi odlazi brzo (kao što je lopta), opet, SVAKOG DANA?
Ne.
“Nema lopte. Deca ne znaju da uhvate loptu. Ja sam probao, probajte i vi. Poređao sam prvake i bacam im loptu sa 2,5 metra, ali ne da uhvate u naručje, nego između dlanova. Ne mogu, njih 50% ne može, hvataju u naručje. A neka čak i okrenu glavu. Boje se lopte i to one lagane, plastične. Mi smo, nekad, akomodaciju oka radili svakog dana, po deset sati. Trčali bismo preko kamena, preko grane, uzbrdo, nizbrdo, oko je radilo dinamičku akomodaciju.” kaže dr Rajović.
On postavlja i pitanje gde deca danas trče? U gradovima gde živi većina nema prepreka, a kroz šume se ne kreću.
“Dete rođeno u gradu već je oštećeno. Jer nema razvijenu dinamičku akomodaciju oka. A zašto je to važno. Pa, zato što se upravo zbog tog nedostatka javlja disleksija. To je problem. Svaki deo mozga koji nismo razvili kako treba utiče na to da neće moći sve da se povezuje. Jedina šansa danas im je lopta i ona treba da bude glavni rekvizit.” – objašnjava Rajović.
Govoreći o finoj motorici, on tvrdi da je ona kod dece danas vrlo slabo razvijena jer su roditelji u zabludi da su bockalice i lego kockice dovoljne u tom segmentu razvoja.
“Fina motorika znači razvoj svih deset prstiju, a deca danas četvrti i peti prst ne koriste. Za većinu igračaka im on ne treba.”
Problem u govoru dr Rajović takođe vidi kao alarmantan. On tvrdi da dete treba da priča mnogo, 10 sati svakog dana.
“Ako u vrtiću ne priča, kod kuće mu puste TV, kako on da razvije govor? Još ako jede mekanu hranu, to je poremećaj govora u najavi. To je naše dete danas.” – tvrdi ovaj stručnjak za dečji razvoj.
A sad da se vratimo 30 godina u nazad…
Govoreći o svim ovim segmentima razvoja, dr Ranko Rajović nas vraća u vreme kad smo bili deca i podseća na dve igre koje su ispunjavale sve uslove za normalan razvoj deteta: lastiš i klikeri.
Da li su devojčice igrale svakog dana lastiš 15 minuta ili duže?
“Pa ja se sećam. Od jutra do mraka. Pre škole, svaki odmor, posle škole, na putu do kuće, između dve stolice u kuhinji. Ma neka je bilo tri sata. 180 minuta. A u tih 180 minuta, da li je bilo 15 minuta rotacije, isto toliko ravnoteže, stopala, akomodacija oka? Naravno da jeste. i svaki pokret se računa i daje svoj doprinos u razvoju mozga. U jednoj igri – CEO MOZAK RADI. Isto je sa klikerima. Čučni, ustani, okreni se, fina motorika, akomodacija oka, sve te ju. Pa čak i procesi misaone klasifikacije, gde on klasifikuje klikere i serijacije (koliko je dobio koliko izgubio). Sve je tu.”
A kad sve to razviju deca danas, pita se Rajović?
“Nemojte više da se čudite zbog čega imamo toliko razvojnih smetnji. To je zbog ovoga.” – zaključuje dr Rajović.
