Doslovce svaki lekar negoduje kad mu pacijent pomene da googla… Pretraživanje simptoma po internetu je toliko besmisleno… i nema veze s stvarnim životom… da je to teško opisivo… i teško razumljivo čoveku koji nije lekar.
Foto: Flickr
Mislim da nam je svima… u nekim poznijim godinama i s značajnijim iskustvom… teže objasniti roditeljima zašto smo dali određenu terapiju… uputili subspecijalisti… poslali na snimanje… ili na kraju krajeva …. nismo uradili ništa… jer priroda obolevanja to ne zahteva. Teže nego pogledati dete ili uraditi, recimo, rutinsku intervenciju (teške operacije, teške odluke i teški bolesnici su sasvim druga priča i izlaze iz konteksta ovakvoga teksta).
Kad roditelj uđe u ordinaciju, prvi pogled na dete, prvi pogled na njegov pogled, zainteresovanost, raspoloženje, boju kože… pokrete i reakcije, nama starima i iskusnima… već kaže da li imamo posla s zabrinjavajuće bolesnim detetom ili s rutinskom problematikom. Naravno posle toga sledi detaljan razgovor s roditeljem (u kojem on nekad pridaje značaj sasvim drugim stvarima u odnosu na nas), te klinički pregled. Ne bih ulazila u detalje finesa i subptilnosti … od izgleda grla… do različitih zvučnih fenomena koji se čuju nad srcem i plućima…i imaju svoj značaj. Na kraju laboratorijski nalazi…koji se takođe tumače u sklopu svega gore navedenog. I jedan CRP 50 nikako kod dva bolesnika s različitim rezultatima kliničkog pregleda nema isti značaj. A kamoli druge pretrage…kao što su tumor markeri, sedimentacija.
Sve ovo… vodi do zaključka da je tumačenje postupaka lekara, tj preduzetih dijagnostičkih i terapijskih mera, nekada teško razumljivo za laika… a rezultat je dugogodišnjeg usvajanja znanja, treninga i iskustva.
I nema tog istraživanja na Googlu koje mu može stati uz rame.
Doduše, kad smo kod pojma razumevanja lekari se teško ponekad i međusobno razumeju, čak i ako teže ka istom cilju… ali to nije sastavni deo ove priče.
Prema tome, poverenje prema lekaru je ključ za saradnju. Nikako provera na Googlu, jer se vrlo lako može nešto” izgubiti u prevodu” tj pogrešno protumačiti ukoliko se uporede ” stvarna” i ” virtualna” medicina.
A za poverenje je potrebno da obe strane ( i lekar i pacijent) ulože svoje strpljenje, zdrav razum i dobru volju.
Rezultati će brzo biti uočiti.
Dr Nina Mandić, pedijatar
PZU ,,Doktorica Mica”
