Dojenje je najbolje

Počinjemo sa bebama i njihovom ishranom tokom prvih šest meseci života. Prvi set pitanja je vezan za dojenje, koje je neprikosnoveni način ishrane beba.

dojenja px

Foto: Pixabay

Da li majčino mleko ima zamenu?

Nema!
Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Odnosno, bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav kasniji život. Bukvalno svaki delić tela traži idealnu sredinu za rast i razvoj, a samo majčino mleko to može da obezbedi.
Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja – ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.

Kako proceniti da je bebi dovoljno samo majčino mleko?

Ovo je veoma važno pitanje, pa smo mu posvetili poseban odeljak, koji sledi odmah nakon ovog. Ukratko, najbolji način praćenja “dovoljnosti” dojenja je dobro napredovanje u težini! Ako beba lepo napreduje – sve je u redu, pa “tim koji dobija” ne treba menjati. Odnosno, treba nastaviti sa dojenjem.

Do kog uzrasta bebu treba hraniti isključivo majčinim mlekom?

Tu nema dileme – bebi je do uzrasta od šest meseci dovoljno samo majčino mleko!

Prva polovina prve godine je rezervisana za dojenje. A bebi koja lepo napreduje, prvih šest meseci nije potrebno ništa osim majčinog mleka!

Ovo nije “novo” mišljenje, već rezultat višedecenijskog praćenja efekata dojenja, dohranjivanja i uvođenja nemlečne ishrane kod beba širom sveta! Sve je rađeno pod budnim okom eksperata Svetske zdravstvene organizacije (WHO), koji su prikupljali i obrađivali dobijene rezultate. Pokazalo se da bebe koje se hrane samo maminim mlekom prvih šest meseci – bolje napreduju, imaju bolju otpornost prema infekcijama, a i “udaljeni rezultati” su fenomenalni.

Kako to da smo nekada bebama već sa tri, četiri meseca uvodili nemlečnu ishranu?

Medicina, naročito pedijatrija je dinamična nauka. Kada je pisac ovih redova slušao predavanja iz pedijatrije (to je bilo pre dvadesetak godina), važilo je pravilo uvođenja nemlečne ishrane u četvrtom mesecu života. Potom se pokazalo da rano uvođenje nemlečne ishrane može da bude pokretač ozbiljnih poremećaja i bolesti, koje se kod dece pokazuju kasnije, neke veoma podmuklo. Ne radi se o pojedinačnim iskustvima, već o odlično dokumentovanim medicinskim istraživanjima, koja su sprovedena na hiljadama dece.

Kada je potrebna dohrana?

U slučaju kada govorimo o prvih šest meseci života, dohranom se smatra potreba za adaptiranim kravljim mlekom usled nedovoljne količine majčinog. Ako beba ne napreduje dovoljno a isključene su sve potencijalne bolesti kod nje, dok mama i pored zdravog života i ishrane nema dovoljno mleka – neophodna je dohrana!

Podvlačimo da uvek treba najpre sve učiniti da mama ima dovoljno mleka. Međutim, ako i dalje postoji “deficit”, mora se dodati adaptirana formula. Jer je nenapredovanje na duže staze daleko gore za bebu od dohranjivanja. Poptuno je neprihvatljivo izgladnjivati bebu ako mama, jednostavno, nema dovoljno mleka!

Kako dohranjivati bebu?

Obavezno pomoću kašičice!
Najlakše je dati flašicu… beba se brzo najede. Ali, taj način dohrane nikako nije dobar, jer predstavlja prečicu ka potpunom prestanku dojenja. Naime, beba mora da se pomuči da izvuče mleko iz dojke, a to je ujedno i najbolji podsticaj za stvaranje maminog mleka! Kada vuče iz flašice, nema skoro nikakvog otpora, pa beba brzo nauči da je flašica “bolja” od bradavice koja traži trud. Ova linija manjeg otpora vrlo brzo dovodi do toga da beba odbaci “siku”, jer zna da će dobiti fast food iz flašice.

Zato je dohrana pomoću kašičice jedino pravo rešenje! U početku traži malo truda i mnogo strpljenja, ali je jedini put ka očuvanju dojenja, što je od neprocenjivog značaja za dete.

Da li može da se koristi razblaženo kravlje mleko? (Nekada je vladalo mišljenje da je “najbolje mleko od domaće krave”)

Nikako!
To je bila nužda pre mnogo godina. Problem koji se zove alergija na proteine kravljeg mleka gotovo da je iskorenjen od kada se favorizuje dojenje! Inače, dolazilo je do prave “epidemije” tog problema u vreme kada se davalo razblaženo (ili još gore – nerazblaženo) kravlje mleko bebama u prvoj godini života!

Ako dete već mora da se dohranjuje (kada mama i pored truda nema dovoljno svog mleka), jedino je prihvatljivo adaptirano kravlje mleko koje je, posebnim tehnološkim postupkom, obrađeno i prilagođeno bebinim potrebama.

Da li je potrebno nuditi vodu bebi koja sisa?

Skoro 90 odsto majčinog mleka je voda!
Zbog toga nema potrebe da se bebi prvih šest meseci daje voda, pošto je u mleku ima sasvim dovoljno. Stara (bolje rečeno prastara) navika da se bebi doda malo vode na kraju obroka je nepotrebna, neprihvatljiva i štetna! Voda zauzima nepotrebno mesto u bebinom želucu, pospešuje bljuckanje, a nije potrebna tek nahranjenom odojčetu.

Kada je potrebno početi sa uvođenjem nemlečne ishrane?

Nemlečna ishrana se uvodi posle šestog meseca života! Do tada, beba ima u maminom mleku sve što joj je potrebno.
O principima ishrane dece u drugoj polovini prve godine života, biće reči u sledećem broju.

Mamino mleko nema zamene!
Dokazano je da dojena deca značajno ređe oboljevaju od dijabetesa (šećerne bolesti) u kasnijim godinama. Takođe je dokazano da bebe koje su sisale – kasnije ređe oboljevaju od infekcija disajnih puteva. Odavno je poznato da se kod beba koje sisaju – u manjem procentu javljaju infekcije organa za varenje. Čak se pokazalo da dojenje olakšava učenje! Da ne nabrajamo dalje… za mamino mleko nema zamene!

Posledice postoje
Zato priče tipa: “Ma, to su samo novotarije. Kako ste vi toliko porasli kada je ranije bilo drugačije?” – nisu samo zablude, već su i opasne. Iskustvo onih koji tako govore (nažalost, ima i zdravstvenih radnika koji i dalje tako savetuju roditelje), zaista je smešno naspram rezultata višedecenijskih medicinskih studija. Deca koja osećaju posledice zbog prevremenog i neadekvatnog uvođenja nemlečne ishrane najbolje znaju kako je to neprijatno, kao i njihovi roditelji.

Izuzetak od pravila
Postoji jedan “potencijalni” izuzetak od pravila da bebi koja sisa nije potrebna voda. Ukoliko tokom letnjih vrućina nije u idealno klimatizovanom prostoru – beba gubi tečnost znojenjem, ali i isparavanjem (nevidljivi gubitak). Tada joj između obroka (ne posle podoja) treba ponuditi vodu. Pa, ako hoće – neka popije. Ukoliko neće – uskoro stiže sledeći podoj, koji će da “namiri” bebu. Ipak, treba znati da većina beba i leti dobija dovoljno vode dojenjem!

Tatjana VukomanovićAutor: Tatjana Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završila u roku 1997.

Specializaciju pedijatrije završila na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu 2002.godine.

Radila je u stacionaru Centra za zaštitu odojčadi i dece (“Zvečanska”), a potom započinje rad u privatnoj pedijatrijskoj praksi.

Od 2007 godine je zaposlena u Predškolskoj Ustanovi Baby Palace, gde sprovodi pedijatrijski nadzor i radi na prevenciji, i lečenju dece.

Osnivač izdavačkog preduzeća kompanije Pedijatar doo gde je jedan od idejnih tvoraca edukacionog projekta “Zdravo dete”. Urednik časopisa “Zdravo dete” i “Pedijatar, dijagnostičko-terapijske preporuke”, portala www.mojpedijatar.co.rs

Udata, majka troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Poštovanje. Imam bebu, drugu po redu, staru tri meseca, suštu suprotnost od prve. Rođen sa 4300, sa dva meseca 7 kg, spava celu noć, samo sisa i ima tendenciju da broj podoja svede na 5. Da li je to dovoljno? Hvala.

    Odgovori na komentar
  2. Poštovanje.Moja devojcica je punih sedam meseci.Rodjena je sa tri kg.Duktus 4/6 i prosirene mozdane komore.(prati se)Sada ima 7,200gr.Krvna slika je odlicna.Odbija cvrstu hranu.Mulja po ustima pa pljune ili okrece glavu u stranu i odbija da jede.Dojim je.Nocu jednom a danju sama trazi na svakih tri sata od prilike.Sin mi je sada 9 godina.Dojila sam ga 23 meseca.Do desetog meseca je isto odbijao hranu i pice.On je sada visok 140cm. Tezak 47kg.Nikada nije bio bolestan.Imao je jedino boginje sa 4 god.Pedijatar moje devojcice kaze da mora da jede cvrstu hranu i da je nateram da jede.Nudim joj ali nece.Sta da radim?Kako da je nateram?Gresim li ako cu joj dozvoliti da prihvati cvrstu hranu kada one bude spremna?Hvala,pozdrav.

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA