Diskriminacija među mladima: Ili si “fušer” ili si “gaser”

Onome koji nema “firmiranu” garderobu, njegovi vršnjaci, kako bi utvrdili da li je reč o originalu ili kopiji, uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu skeniraju kod sa odeće

Foto: Pixabay

Pojam “fušer” je, zbog rasprostranjenosti, već postao tema roditeljskih sastanaka u osnovnim i srednjim školama. Reč je o novom vidu vršnjačkog nasilja, prema kom je “fušer” onaj koji nema “firmiranu” garderobu, što njegovi drugari, ako u to nisu sigurni na prvi pogled, proveravaju na surov način, tako što mu aplikacijom sa mobilnog telefona skeniraju kod sa odeće, ne bi li utvrdili da li je reč o originalu ili kopiji. Ukoliko otkriju da je reč o garderobi bez poznate etikete, oni “fušera” izoluju, vređaju, zadirkuju, pa i fizički zlostavljaju. S druge strane nalaze se “gaseri”, koji se u najkraćem mogu opisati kao hvalisavi, brzi (izgasirani, u slengu) neodizelaši, sa skupocenom odećom vidno istaknutih brendova, kratkom kosom i arogantnim stavom. U kom uzrastu se najčešće koriste ovi izrazi i spada li takvo etiketiranje u vršnjačko nasilje, objašnjava Nataša Stanić, psiholog Osnovne škole “Ivan Goran Kovačić”:

– To se dešava uglavnom od kraja osmog razreda i prvog srednje škole, pa nadalje. Deca se u tom uzrastu raslojavaju, što je još zastupljenije u privatnim školama, gde pohađanje nastave više košta. Ta vrsta etiketiranja spada u vršnjačko nasilje u smislu omalovažavanja, ponižavanja, izolacije, diskriminacije nekoga ko nije “firmiran”. Čak i ogovaranje spada u vršnjačko nasilje, prisutni su prvi i drugi nivo verbalnog, emocionalnog i psihološkog nasilja, pa sve do izolacije nekog ko statusno ne pripada tom delu vršnjačke grupe. Nedavno sam čula za jednu situaciju koja se odigrala u srednjoj školi. Dečko je svojoj simpatiji kupio “firmirani” novčanik, uz objašnjenje da ukoliko bi joj dao neki na kom ne piše naziv brenda, ona ne bi prihvatila poklon, već bi ga bacila.

Šta je to što nagoni decu da vršnjacima skeniraju kod na garderobi, proveravajući da li je original? Naša sagovornica smatra da je reč o posledici šireg konteksta društvenih odnosa. Deca sa “firmiranom” garderobom stiču svoju poziciju na socijalnoj lestvici, shvataju sopstvenu važnost i samopoštovanje kroz statusne simbole, poput “markirane” odeće. U tom kontekstu dolazi do takmičenja i dokazivanja.

– Sve to vidim krajnje negativno, iako je vrlo prisutno među decom da se na taj način formiraju socijalne grupe i druže međusobno, u zavisnosti od toga ko koliko ima novca, statusno se dokazujući u grupi na taj način – kaže Stanićeva.

Uticaj roditelja i medija

Ko i kako najviše utiče na to da dete preterano ceni materijalne vrednosti? Prema rečima Stanićeve, za to su odgovorni različiti faktori i modeli, ali najviše roditelji. Zatim sledi vršnjačka grupa, koja te odbaci ako nemaš određeni statusni simbol na osnovu kog bi bio prihvaćen u njoj. Nije važno da li je reč o mobilnom telefonu, duksu ili patikama, kojima suvereno vladaju “ajfon”, “džordanke” i slično. Potom mediji, i to u velikoj meri. Važno je šta se reklamira, kako se pojedine stvari vrednuju, a posebno na “Jutjubu”, koji mladi gledaju više nego televiziju. Takođe, psiholog ističe da utiču i sve reklame koje se ubacuju kroz druge sadržaje, pa idoli, poput sportskih ili muzičkih, koji nose određene stvari, ili poznate ličnosti odevene u pojedine brendove.

Nesvesno, a neretko i svesno, deca svojim ponašanjem mogu da nanesu trajna emotivna oštećenja omalovaženim drugarima. Kakve posledice tinejdžer može da snosi ako ga proglase “fušerom”? Sagovornica “Života plus” navodi socijalnu izolaciju, odbacivanje, ogovaranje, omalovažavanje, prevrtanje očima. U ovim slučajevima dete će se osećati loše, tužno, poniženo, nekad se javlja i bes, dolazi do konflikta, želje da uzvrati, pa i do fizičkog sukoba ako mu neko kaže da je “fušer”. Nastaje i emocionalno loše stanje deteta, jer ga etiketiraju da je “fejk”. Kako da se, u tom slučaju, suprotstavi većini i zaštiti sopstveni integritet?

– Pre svega, dete bi trebalo da porazgovara sa roditeljima i školskim psihologom o tome šta su prave ljudske i moralne vrednosti. Neophodno je da ima samopouzdanje i stav o sopstvenim kvalitetima, kao i sposobnost da se dokaže svojim vrlinama, a ne etiketama. Etiketa ne piše na čelu, svako mora u sebi da zna ko je, i da je vrednost koju ima u njemu, a ne na njemu. I da poseduje kritičan stav, nezavisno od vrednovanja u grupi. Da ode iz takvog okruženja ako dođe u konflikt sa grupom koja etiketiranje smatra poželjnim – ističe Nataša Stanić.

Ko je nadležan za zaštitu

Na pitanje preti li nam povratak devedesetih godina prošlog veka, Stanićeva kaže:

– Mislim da preti, ali na još gori, polarizovaniji način nego što je to bilo devedesetih. Mnogi sadržaji u medijima vrlo liče na taj period, ali su još banalniji i polarizovaniji – kaže psiholog. – Nekada smo imali dizelaše, sad predstoji vreme gde će “gaseri” biti još ekstremnije identifikovani u vezi sa tom ulogom u odnosu na “fušere”. Uobičajena je podela: ili si luzer ili voziš “porše”, deca se dele na onu koja će kupovati na “Buvljaku” i onu koja će u inostranstvu uzimati firmiranu garderobu, jer se izgubila srednja društvena klasa.

Čini se da oni koji bi trebalo da zaštite mlade od ovakvih i sličnih klasnih segregacija već duže vreme žmure nad problemom. Koja institucija bi, i na koji način, trebalo da zaštiti omladinu od ovakvih uticaja i vrati je na pravi put? Prema mišljenju naše sagovornice, velika je uloga škole, od osnovne do fakulteta, pre svega zaposlenih u njoj, koji bi trebalo da ukažu ličnim primerom i prosvećivanjem dece na to šta su prave moralne vrednosti. Izuzetno veliku ulogu imaju sve vrste medija koji neselektivno emituju sadržaje, prilikom čije konzumacije deca tog uzrasta ne mogu kritički da prosude šta je prava vrednost. Psiholog smatra da bi nadležne trebalo da budu i institucije koje mogu da prate šta je to što će se marketinški predstaviti, one za kontrolu kvaliteta reklama i sadržaja programa u medijima.

– Tu su i institucije kulture, koje bi svoje sadržaje trebalo da učine dostupnijim mladima. Ako deca ne gledaju predstave i ne čitaju knjige, ne mogu da imaju kritičnost. Trudim se da na tom polju pomognem koliko god mogu. Svojevremeno sam pravila akciju “Kup za kulturu”, u kojoj se težilo osvajanju pehara, kroz zalaganje za veću zastupljenost kulture u prosveti. U školi u kojoj radim propagiram i kulturu odevanja i ponašanja na proslavi mature i školskim zabavama. Trudim se da kultura uđe i u modu – objašnjava Stanićeva.

U ŠTA ODRASTAJU?

Život teče, oblikujući nas svakodnevno, poput debla ili kamena u reci. Odrastaju istovremeno i “fušeri” i “gaseri”, ali u kakvu vrstu ljudi? Mogu li se već sada naslutiti njihove buduće profesionalne i društvene uloge? Naša sagovornica smatra da će se “gaseri” razvijati u narcisoidne, snobirane, hladne strukture ličnosti, dok “fušeri” mogu postati moralno izgrađene ličnosti, ali i one sa osećajem manje vrednosti i manjkom samopouzdanja. Prema rečima Stanićeve, sva je verovatnoća da će “gaseri” zauzimati menadžersko-liderske profesije, u kojima je takmičenje važno u postizanju uspeha na hijerarhijskoj lestvici. Postoje psihološka istraživanja koja dokazuju da su karakteristike agresivnosti najviše zastupljene upravo kod menadžersko-liderskih poslova i u sportu, jer je takmičenje najjači motiv u hijerarhiji motiva u ponašanju. S druge strane, “fušeri” će se, verovatno, baviti humanim i pomagačkim profesijama.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA