Denisu terapija, a Popaju nanogica? Strip junaci na kauču psihologa

Strip junaci uz koje su odrastale generacije na “kauču psihologa”

Psiholog Aleksandra Janković ocenjuje da nekadašnji junaci stripa ili crtaća sa današnje tačke gledišta, u sebi svakako akumuliraju poremećaje i probleme, ali da u osnovi – nisu zli.

– Bilo je to vreme drugačijih vrednosti, u suštini to su buntovnici pravednici. Popaj je grubijan nežnog srca, Denis je lik sa kojim je moglo da se identifikuje svako dete, ali i roditelji. Danas se skoro sve promenilo. Obesmišljena agresija je postala sama sebi cilj. Nasilje je ušlo u sve pore našeg života. Ma koliko se dičili da smo narod pun empatije i ljubavi prema drugima, to nije tako. Demantuju nad svakodnevni primeri svuda oko nas – primećuje Aleksandra Janković.

Ona ocenjuje da nekadašnji strip junaci nemaju negativnu agresiju.

– Recimo Denis, on svakako jeste hiperaktivno dete. Njegova agresivnost je ispitivanje granica jer on je samo dete. Ono što je važno jeste da se on ipak vraća u kolosek društvenih vrednosti. Taj okvir, dakle, postoji. A danas kada posmatramo strip ili neke crtane filmove – to su jedinice čistog zla. Osećanje odgovornosti i krivice samo su projekcija. Ovo novo što se sada prikazuje deci i mladima – obezdušeno je i agresivno. Nasilje je postalo samo sebi svrha. Agresivnost se traži i poželjno je u mnogim sferama života, pa se predlaže i kao dobra preporuka kada se piše CV – primećuje Aleksandra Janković.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ocenjuje da se danas stripovi, pa i bajke “peru” i da postaju idilični, a da bi zapravo trebalo da predstavljaju pripremu za spoljni svet gde postoji i zlo.

– Funkcija bajke ili stripa je da pripremi dete za to da pored dobra postoji i zlo. To zlo u stripu trebalo bi da mu prikaže da postoje negativne sile, ali da pravda pobeđuje. Sadašnji strip junaci su jednostavno – glupi. Strip ili crtani film nema nikakve fabule ili poruke. Sve je nepovezano. Stripovi nisu ni u modi, sve je u video-produkciji, što podrazumeva platformu za kupovinu, za stvaranje potrošačkog društva koje stalno kupuje nešto novo i novo. Čak i ono što se prikazuje na javnom servisu ne bih dao svom detetu da gleda. Nema borbe dobra i zla poput one s Popajem i Badžom ili Tomom i Džerijem. Danas prevladavaju neke takozvane društveno ili politički korektne priče koje su u stvari – propaganda. Strip i crtani film se oslanjaju na efekte ili su potpuno lišeni svake radnje. Za mene je bolja i ta razlika između dobra i zla koju je pokazivao nekadašnji strip ili crtani film. Deca treba da prave nestašluke – zaključuje Zoran Milivojević, uz opasku da svom detetu današnje “crtane junake” nikako ne bi preporučio.

Čini se da su generacije dece naivno verovale da su Denis, Popaj ili Hogar, kao i ostali junaci njihovog odrastanja, normalni. Da strip i crtani film nisu nauka, već običan život. I šta im fali! Ili ipak…

O deci đavolčićima

– Reč je o tome da mali đavoli brzo rastu, da do finih nijansi razviju ekscentričnost. Očigledno je da deca odrastaju u neljudskom okruženju i u civilizaciji koja podstiče asocijalnost i nezrelost. Iscrpljenost roditelja zbog izgaranja na poslu ili u zavisnostima dovela je do nedostatka vremena za bilo šta drugo, te današnja deca odrastaju bez dubljeg kontakta sa starijim generacijama, tačnije, niko ih ne uči odrastanju – primećuje Zoran Stefanović istoričar pop kulture i jedan od osnivača Udruženja stripskih umetnika Srbije.

Izvor: Blic

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA