Deca sve deblja, umesto mišića – samo salo

Svako treće dete u Srbiji je gojazno, a najveći porast gojaznosti beleži se u uzrastu do 19 godina. Deca umesto mišića imaju samo salo.

Foto: Pixabay

Svako treće dete u našoj zemlji je gojazno, ukazuju zvanični podaci. S tim se nikako ne sme igrati ako se zna da prekomerna težina može dovesti do brojnih ozbiljnih oboljenja. Međutim, ako i dalje budemo zatvarali oči i ne budemo ništa preduzimali po tom pitanju, prema rečima stručnjaka, preti nam prava epidemija gojaznosti.

Čak 56 odsto stanovnika Srbije ima problem s viškom kilograma i taj broj iz godine u godinu raste. Međutim, najveći porast beleži se među decom do 19 godina.

Koliko je gojaznost rasprostranjena u Srbiji, pedijatar Saša Milićević u razgovoru za “Alo!” ukazuje na podatak da se salo javlja čak i kod beba od samo nekoliko meseci.

Čak i bebe imaju višak masti i kilograma, naročito onda kad prestanu da sisaju. Kod nas važi izreka da što je dete deblje, to je zdravije, a tu je zapravo kobna greška. Važno je šta jedu, a ne količinski koliko. Najbolje bi bilo da mališani imaju tri obroka i dve užine“, kaže pedijatar Milićević.

Gojaznost se lako otkriva, a teško leči, objašnjava sagovornik lista.

U redukovanju telesne mase dece mora biti uključena čitava porodica, pošto deca navike u ishrani uče od roditelja. Sistematski pregledi treba da budu česti, kako bi se odmah reagovalo ako se primeti da dete ima prekomernu težinu u kojoj često leži opasnost pojave mnogih bolesti”, navodi dr Milićević.

Nutricionista Branka Mirković za “Alo!” kaže da bi roditelji odmah trebalo da zatraže stručnu pomoć kada indeksi telesne mase pređu normalne parametre.

Decu od pelena navikavati na zdravo

“Najveći problem je što roditelji, ako im dete odbije obrok, daju mu grickalice. Takođe, povlađuju deci time što spremaju hranu koju vole, a to su najčešće testenine i kolači. Da se ukusi uče, dokaz su Eskimi koji svojoj deci odmalena daju živu džigericu, a ona im potom postaje omiljeno jelo”, kaže Branka Mirković.

“Indeks telesne mase izračunava se na osnovu parametara kao što su godine, visina, težina i pol. Ako vrednosti odstupaju od normalnih, roditelji bi trebalo odmah da reaguju”, upozorava Mirkovićeva.

Ona kaže da prekomernoj težini doprinose i pekarski proizvodi, te razne grickalice koje i odrasli i deca svakodnevno unose.

“Situacija sa gojaznošću je alarmantna. Recimo, u moje savetovalište dolaze tinejdžeri od 14 godina koji imaju 130 kilograma, a ima i mališana koji su sa svojih sedam godina teški 80 kilograma. Međutim, još veći problem od prekomerne težine predstavlja količina masnoće u tkivu najmlađih. Često se dešava da deca uopšte nemaju mišićnu masu, već isključivo salo, a ono može biti i uzrok kancera”, kaže Mirkovićeva.

Autor: Mondo.

Podeli:

Komentari


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA