TOKOM života svaka osoba ima oko 200 prehlada koje prosečno traju devet dana. Prehlada je u stvari infekcija nosa, grla, sinusa i larinksa koju izaziva virus, a njih u cirkulaciji i na svim predmetima koje dodirujemo ima više od 150.
Ko može da se prehladi?
Svako, ali je su prehlade znatno češće u zimskom periodu jer tada više vremena provodimo u zatvorenom prostoru sa prehlađenima. Deca su pokretni „rezervoari“ virusa, a odrasli koji su u kontaktu sa decom, učitelji i vaspitači, podložniji su prehladama. Tako, deca godišnje „zarade“ pet prehlada a odrasli dve do četiri. Predškolska deca se češće prehlađuju, ali to nema nikakvog dugoročnog uticaja na njihovo zdravlje. Pušači, dijabetičari, oni sa oslabljenim imunitetom ili astmom u većem su riziku šanse da tokom prehlade dobiju komplikacije poput upale pluća.
Kako možemo da izbegnemo prehladu?
Da bismo smanjili rizik od prehlade trebalo bi da spavamo duže od sedam sati, tvrde naučnici. Istraživači sa Karnegi Melon univerziteta u Pitsburgu pratili su spavačke navike zdravih partnera, a zatim su ih, tokom studije inficirali virusom. Otkrili su da su se oni koji su spavali manje, teže borili sa virusom prehlade. Takođe, zaključili su i da oni koji se redovno odmaraju nisu otporniji na viruse. S druge strane, naučnici kažu da manjak sna slabi prirodni odbrambeni mehanizam protiv virusa.
Mogu li vitaminski preparati da nas zaštite?
Možda. Suplementi cinka mogu da pomognu u prevenciji prehlade. Beli luk, homeopatski preparati, vitamini C i D, kao i ehinacea ne mogu da škode, ali nema dokaza ni da štite od virusa. Postoji nekoliko, doduše, šturih dokaza da probiotici mogu da smanje učestalost, trajanje, težinu i posledice prehlade. Isto to može da se postigne i sa probiotskim jogurtom koji jača imuni sistem u crevima. Jedna studija u Americi pokazala je da grgoljenje slane vode tri puta dnevno smanjuje rizik od infekcije gornjih respiratornih puteva za 65 odsto.
Šta treba da radite kada se prehladite?
Kod većine ljudi prehlada prolazi za dva do tri dana. Univerzalni savet je što više odmora i pijenje toplih napitaka. Topla pileća supa pomaže u ozdravljenju, jer proteini iz pilećeg mesa i antioksidansi iz povrća pomažu organizmu da brže stvara antitela koja uništavaju virus gripa. Ali, da utopljavanje i inhaliranje nad parom pomaže u lečenju, nije dokazano. To tvrdi profesor Brus Erol, sa Oukland univerziteta na Novom Zelandu: – Ograničeni su dokazi da paracetamol leči prehladu, ali on pomaže kod bolova i žiganja u mišićima koji su česti kod prehlade. Oralni i nazalni sprejevi, kao što su kapi za nos, takođe pomažu, iako su i za to dokazi šturi.
Da li je vakcina na pomolu?
Nije. Cilj vakcinacije je da podstakne imuni sistem u borbi protiv određenih virusa. Ali, treba znati koje viruse „gađamo“, a onih koji uzrokuju prehladu ima više od 150. Većina ih je iz grupe rinovirusa, ali i drugi, poput korona virusa ili gripa takođe, mogu biti uzročnici prehlade. Vrlo često, ne može da se utvrdi koji virus je krivac za kijavicu, pa je i razvijanje vakcine protiv prehlade gotovo nemoguće.
Očekuje li se lek za prehladu?
Verovatno ne. Bilo je određenih pokušaja da se lek protiv prehlade napravi, kao što je to pre nekoliko godina učinio dr Tod Rajder, naučnik sa Instituta za tehnologiju iz Masačusetsa. On je testirao lek pod nazivom „drako”, protiv čak 15 raznih virusa uključujući i virus sezonskog i svinjskog gripa, polio virusa, ebole… Ali, ovaj lek nije još „izašao“ iz laboratorije. Takođe, bilo je i ideja da interferon, u vidu nazalnog spreja, može da se koristi kao lek protiv prehlade. U jednom istraživanju pokazalo se da interferon zaista smanjuje simptome poput kašlja, curenja iz nosa i malaksalosti, ali učesnici u studiji su istovremeno koristili i antihistaminike i ibuprofen, pa nije bilo moguće utvrditi da li je za brže ozdravljenje bio zaslužan baš interferon. Uostalom, interferon je veoma skup i sam po sebi može da izazove simptome slične gripu, pa i nije najbolji kandidat za lek budućnosti protiv prehlade. Veće šanse da to bude ima sprej sa gelom koji pravi pregradu u nosu kako bi sprečio prodor virusa u organizam.
Ozdravili ste, ali još uvek kašljete?
Neobično suv kašalj koji dugo traje posle prehlade, obično je posledica hiperaktivnosti bronhija ili zapaljenja traheja, kažu lekari. – Nakon što prođe infekcija respiratornog sistema, možete ući u neki tranzitni oblik astme u kojem su bronhije vrlo reaktivne, iritirane i upaljene, objašnjava dr Derilin Mojer iz Univerzitetske klinike Templ. Pregled više različitih studija objavljenih prošle godine u žurnalu „Anali porodične medicine“, otkrile su da kašalj u proseku traje oko 18 dana. Izveštaji istraživanja na gotovo 500 ljudi pokazali su takođe, da učesnici očekuju da kašalj treba da prođe posle nedelju dana i veruju da bi im antibiotici pomogli. Inače, antibiotici leče samo bakterijske infekcije, a u slučaju virusnih ne pomažu.
PREVENCIJA I LEČENjE
Prevencija
* izbegavajte kontakt rukama sa zaraženim predmetima(telefonima, kvakama, drškama u javnom prevozu, ručicama na korpama u marketima)
* Često perite ruke
* Izbegavajte da dodirujete oči i nos rukama
* Koristite maramice i ubruse za jednokratnu upotrebu
* Perite ruke tečnim sapunom kako biste sprečili širenje klica
Lečenje
* lekovi protiv bolova
* sprej za nos
* sirup protiv kašlja
* odmor
* što više toplih napitaka
* grgoljenje mlake slane vode
* inhalacije nad parom
Izvor: Novosti
Komentari 0