- Da li to znači da dete sa astmom treba da se bavi sportom
Da, treba!
Redovno bavljenje dobro odabranim sportskim aktivnostima poboljšava stanje srca i krvnih sudova, ali i disajnih organa. Regularna i dobro odabrana fizička aktivnost ojačava plućnu funkciju. Zdrav sportski život podrazumeva redovno (i dovoljno) spavanje, zdravu ishranu što poboljšava odbrambenu sposobnost organizma i tako smanjuje verovatnoću od razvoja infekcija disajnih puteva koje mogu doprineti nastanku astme.
- Koji je sport „pravi“
Najbolji izbor su „vodeni“ sportovi!
Plivačke discipline, vaterpolo, pa i veslanje su tako reći idealni sportovi za decu koja imaju astmu. Adekvatna vlažnost vazduh uz odsustvo potencijalnih „pogoršivača“ (prašine…) astme, kao i velika angažovanost pluća tokom aktivnosti veoma prijaju deci asmatičarima. Jačanje mišića koji učestvuju u disanju (respiratorni mišići) olakšava disanje, ubrzava protok vazduha, a tako poboljšava funkciju pluća. Zato će deca sportisti, čak i ako do napada astme dođe, lakše pregurati krizu.
Brojne naučne studije su pokazale da deca asmatičari koji se bave sportom ređe imaju napade od „neaktivnih“ vršnjaka.
Pored vodenih sportova, pogodni su i drugi „aerobni“ sportovi, koji u kontinuitetu angažuju respiratorne mišiće – trčanje na srednje staze, kros, kolektivni sportovi na otvorenom (fudbal, ragbi), planinarenje na umerenim nadmorskim visinama, orijentiring…
- Mora li to biti takmičarski sport
Ne mora!
Redovna rekreativna aktivnost (na primer: tri puta nedljno po sat vremena rekreativnog plivanja) ima odličan efekat na zdravlje deteta, pa i na popravljanje funkcije disajnih organa kod dece koja imaju astmu.
- Da li treba izbegavati neke sportove
Uz adekvatnu kontrolu astme dete može da se bavi skoro svakim sportom! Ipak neke treba izbeći, naročito u „nestabilnoj“ fazi bolesti.
- Sportovi u zgušljivim i neočišćenim salama (mnogo je takvih sala kod nas) nisu pogodni za decu asmatičare. Manjak kiseonika, uz višak prašine nikako ne pogoduju deci sa astmom. Zato se može desiti da dete, koje ima alergijsku astmu, dobije napad u ovakvim okolnostima što svakako nije cilj bavljenja sportom.
- Intezivni treninzi u teretanama takođe nisu mudar izbor. Ponavljano dizanje tegova je skopčano sa otežanim disanjem i kod najzdravijih sportista, a naročito asmatičarima ne prija ova aktivnost. Ako se pri tom zna da veliki broj teretana nema adekvatnu ventilaciju situacija se dodatno pogoršava. Srećom, rad u teretani se ionako ne preporučuje deci u razvoju, tako da ova priča važi samo za starije adolescente koji imaju jaku želju da postanu muskulozniji, jači i privlačniji.
- Tenis na šljaci ne pogoduje asmatičarima alergičnim na prašinu (koji nemaju adekvatnu kontrolu bolesti), kao ni stoni tenis u zagušljivom ambijentu.
- Dugotrajno trčanje (polumaraton i maraton) se takođe ne preporučuju deci asmatičarima, kao ni planinarenje na veoma visokim nadmorskim visinama (preko 2000 metara). Srećom, ovo i nisu sportovi za decu.
- Ne preporučuje se, bez adekvatne pripreme, ni jaka fizička aktivnost pri niskim temperaturama, kao ni u uslovima sa ekstremnim vrednostim vlage u vazduhu. Ovi faktori, direktnim dejstvom na sluzokožu disajnih puteva mogu dovesti do napada.
Ipak, ove „zabrane“ treba uslovno shvatiti! Uz dobru kontrolu bolesti, postoji mogućnost pripreme deteta pred fizičku aktivnost koja može sprečiti pojavu napada astme, čak i u „nepreporučljivim“ sportskim aktivnostima. Uzimanje prepisanih lekova (inhalacija bronhodilatatora, uzimanje blokatora lukotrienskih receptora…) određeno vreme pred sportski nastup može veoma uspešno sprečiti eventualni asmatski napad tokom fizičke aktivnosti.
Iako je dejstvo ovih lekova relativno kratkotrajno, oni uspežno odrade posao, zato što sa odmicanjem fizičke aktivnosti organizam sam „otvara“ sužene disajne puteve i BEZ pomoći unetog leka.
Komentari 0