Šta osnovci i srednjoškolci ceo dan rade sa svojim mobilnim telefonima? Mnogi roditelji to nikada neće saznati, ali jedna majka kaže: “Od mene ne možeš pobeći”.
Na tržištu postoje desetine aplikacija pomoću kojih roditelji mogu da prate kako njihova deca koriste svoje mobilne telefone.
Te aplikacije beleže gde se deca nalaze, kakve poruke šalju, koje aplikacije koriste i šta rade na društvenim mrežama, a neke od njih mogu sve to rade bez znanja dece! Takve aplikacije su dozvoljene za korišćenje, ali otvara se pitanje – da li bi roditelji to zaista trebalo da rade?
Kristin Presti, majka 13-godišnje Izabele i 11-godišnjeg Majkla, toliko je želela da zna šta joj deca rade na internetu, da je tajno instalirala program za špijuniranje njihovih aktivnosti. Ona sada vidi sve.
Praćenje aktivnosti svoje dece je dozvoljeno zakonom, ali da li je moralno?
Da li tinejdžeri zaslužuju pravo na privatnost? Ili je špijuniranje za njihovo dobro važnije od moralnih vrednost?
“Sa 11 i 13 godina trebalo bi da znamo šta im se dešava u životu”, kaže Kristin za “Glas Amerike”.
“Ja želim privatnost”, navodi njena ćerka Izabela.
Kristin je prošlog leta primetila da je Izabela odjednom počela da se ponaša kao da nešto krije.
“Odmah sam pomislila da se nešto dešava”. Ona je tada instalirala tajni program na telefone svoje dece bez ikakvog kolebanja. “To su moja deca i ja moram da ih zaštitim”.
Stručnjaci upozoravaju roditelje da tajno nadgledanje može da povredi decu i da trajno ugrozi njihov odnos sa njima.
Džuli Litkot-Hejms je autor knjige “Kako podići zrelu osobu”. “Praćenje vaše dece 24 sata sedam dana nedeljno, svaku njihovu odluku, svaki momenat je kao da kažete ‘Ništa ti ne verujem’.”
“Nadam se da znaju da im verujem, ali da ovo radim da bih ih zaštitila.”
Kristin je pomoću aplikacije otkrila da se Izabela dopisuje sa nekim za koga misli da je tinejdžer. Međutim kada je Kristin pozvala taj broj, ispostavilo se da je to zapravo odrasla osoba.
“Mislila je da razgovara sa prijateljem, ali ispostavilo se da nije”.
Kristin je blokirala taj broj, ali je ostala uplašena razmišljajući šta je moglo da se desi – od upoznavanja nekoga do otmice. Ona je takođe bila svesna da ukoliko se suprotstavi svojoj ćerci, to znači da će morati da prizna o tajnom softveru. Međutim, Izabela je prva pokrenula razgovor.
“Sišla je niz stepenice i rekla da želi da razgovaramo.”
Izabela je ispričala svojoj majci o nepoznatoj osobi sa kojom je razmenjivala poruke, i mada je bila šokirana time što je mama špijunira, ona je takođe shvatila i drugu stranu.
“Obuzele su me emocije i pitala sam se zašto to radi? Ali sam i bila srećna jer znala sam da želi da me zaštiti.”
Šta vi mislite o ovome?
