Foto> Pixabay
Džen Nesel, mama blogerka i koautorka knjige o roditeljstvu “Laku noć, kamero za dadilje”, u svom poslednjem blogu primetila je da spada u posebnu kategoriju roditelja i detaljno opisala karakteristike ove grupe.
Ona svoju priču počinje prisećanjem na događaj s igrališta, gde je jedna mama propitivala brojeve svog sinčića dok se ljuljao. Kada ga je, nakon mnogo muke, mama pitala koji broj sledi broj četiri, dečak je odgovorio: “Narandžasto”.
Kako objašnjava Neselova, za ovakav odgovor ne treba kriviti dečaka jer niko ne želi da se zamara brojanjem dok uživa u čarolijama ljuljaške.
“Deca, ipak, nisu jedina koja se bune. Suprotno onome što se sve češće može pročitati, postoje roditelji koji ne zapošljavaju dadilje koje propagiraju bilingvizam i ne padaju u očajanje kada se njihova deca očešu o igračku koja nije napravljena od organskih materijala”, objašnjava Neselova i stiže do svoje poente.
“Zvaćemo ih beta-roditelji. Ja sam jedna od njih. Ja puštam da sve ide svojim tokom. Moje dete jede s poda. Nekada čitave nedelje ne odemo na neki poseban čas”, kaže Džen Nesel.
Ona je pokušala da svojim čitaocima objasni ko su beta-roditelji i kako ih prepoznati.
“Beta-roditelji ne troše po dve hiljade dolara da četvorogodišnjaka pripreme za test. Beta-roditelji ne pokušavaju da njihova deca budu zauzeta svake sekunde. Ponekad ih ostave s bojicama, končićem i kartonskom kutijom. Beta-roditelji dozvoljavaju svojoj deci da jedu obrađen sir. Beta-roditelji poseduju televizore. Beta-roditelji ne rade domaće zadatke svoje dece. Ponekad beta-roditelji ne pošalju decu u krevet na vreme jer su ljudska bića često nedosledna. Beta-roditelji ne sakrivaju pire od bundeve bogat vitaminom A u palačinke”, ističe Neselova.
Kako ona kaže, ništa od toga ne znači da je ova kategorija roditelja lenja ili sebična.
“Mi samo verujemo da nije zdravo da dete bude centar univerzuma svakog trenutka i da oseća pritisak da bude uspešno i dok se igra u pesku”, objašnjava ova mama i predlaže roditeljima prilično jednostavan način vaspitavanja dece.
“Šta bi bilo kada bismo radili na tome da naša deca postanu dobri ljudi, a ne uspešni ljudi? Šta ako ih, umesto da ih pretvorimo u svoje male bonsai projekte, pustimo rastu pomalo divlje”, zapitala se Džen Nesel I pozvala sve beta-roditelje da se ujedine.
Bravo za beta roditelje! Majka sam tek 11 meseci ali mislim da ću biti jedna od njih. Nije da ne brinem o svom detetu, imam mnoge nedoumice i strahove ali ga puštam da se razvija u skladu sa samim sobom. Najviše mi se dopada preporuka da učimo decu da budu dobri pre nego uspešni ljudi. Mislim da je srećan onaj čovek koji zna da se raduje malim i svakodnevnim stvarima a ne menadžer koji ima gomilu skupih stvari ali i napade panike ili histerije, hipertenziju i glavobolje pride. Mislim da je to utrkivanje alfa roditelja štetno ne samo za dete već i za njih. Život očas prođe a ti se nisi nauživao, naigrao o navoleo svoje dece.
Meni se, kao pedijatru i majci jedne male devojcice, posteno cude sve mame i bake na ovako po njima nonsalantnom da ne kazem ne ozbiljnom odnosu prema sopstvenom detetu. Vidim da spadam u beta-roditelje i bas sam srecna da su po meni normalni roditelji danasnjice dobili svoje ime. I bas mi se i svidja ima. Planiram da ostanem u ovoj grupi a mislim da bi za dobro svih nas, a posebno nase dece, bilo dobro da nas je sto vise,