Da li nam preti mutirani grip?

Da li će nova sezona gripa biti drugačija od prošlogodišnje? Infektolozi tvrde da nema razloga za strah jer su sitne promene u strukturi izazivača influence uobičajene

Sezona gripa još nije počela, a već nas plaše mutiranim virusom koji bi, navodno, mogao da izazove masovno obolevanje i smrtnost. Stručnjaci, međutim, tvrde da se ništa neobično ne dešava, da se virusi, pa i virus gripa, stalno menjaju, ali da su ozbiljne mutacije – retke.

Kad god se u cirkulaciji nađe soj virusa gripa koji ranije nije bio prisutan, samim tim što ga ranije nije bilo, očekuje se nešto veći broj obolelih. To nije nova pojava.

– Mutacija virusa gripa je pojava koja ne predstavlja nikakvu novost ili senzaciju – kaže, za “Novosti”, doc. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. – Kada dođe do toga, zarazi se nešto veći broj ljudi nego što je to inače slučaj. Samim tim, kod nekih pacijenata postoji i povećani rizik od nastanka teže kliničke slike. Oprez i prevencija su neophodni, ali nema razloga za širenje panike. Osim toga, vakcina koja je dostupna je efikasna, bezbedna i daje dobru zaštitu.

Doktor Stevanović kaže da se ove sezone komplikacije gripa očekuju kod dva do pet odsto obolelih. Inače, broj obolelih i težina komplikacija zavise od više faktora, kao što su klimatski uslovi, broj vakcinisanih, ali i samog virusa.

– Broj obolelih je promenljiv od sezone do sezone. Na klinici za Infektivne i tropske bolesti, zbog teških formi bolesti koje daje grip, u poslednjih pet godina ležalo je nekoliko desetina pacijenata – kaže dr Stevanović.

Pod rizikom od teških formi bolesti i komplikacija gripa, kao što je, recimo, zapaljenje pluća, zbog kojeg u najtežim stanjima pacijenti moraju da se prioključe na respirator, jesu starije osobe, hronični plućni i srčani bolesnici, imunokompromitovani i mala deca.

– Kada dođe do infekcije virusom gripa sa teškom kliničkom slikom, lečenje podrazumeva antivirusne lekove, koji specifično deluju na ovaj virus. Uz to, koriste se medikamenti koji kontrolišu nastale komplikacije, čija primena zavisi od vrste simptoma – kaže naš dr Stevanović.

Novi soj virusa gripa po pravilu dovodi do masovnijeg obolevanja iz jednostavnog razloga što ljudi do tada sa njim nisu bili u kontaktu i nemaju razvijen imunitet, a klinička slika je teža, odnosno bolest ima izraženije simptome nego obično. Potpuno novi soj virusa gripa poslednji put registrovan je 2009. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju gripa. Virus H1N1 bio je potvrđen u više od 214 država, a zabeleženo je najmanje 18.449 smrtnih slučajeva. U Srbiji je do juna 2010, prema podacima Nacionalne referentne laboratorije za respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, registrovano 706 slučajeva bolesti i 84 smrtna ishoda.

ŠIRENjE ZARAZE

NAGLE promene vremena, slave i porodična okupljanja doprinose većem broju obolelih. Najveći broj zaraženih mutiranim virusom očekuje se u januaru, posle praznika i školskog raspusta, kada je aktivnost virusa kod nas i najjača.

Novosti

.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA