Da li  je važno da bude „kako ja kažem“?

Kao roditelji sigurno ste nekada bili u situaciji: da se ne slažete sa reakcijom partnera koju je imao u interakciji sa detetom, da se dogovorite jedno a da se sprovede drugo, da vas situacija isprovocira i da pred detetom odreagujete u afektu konfrontirajući se sa partnerom…

kako ja kažem

Situacija sa kojom se veoma često susrećemo  u praksi je upravo konflikt između partnera usled neusklađenosti u vaspitnim stilovima, što se kasnije odražava na dete.

Kako do toga dolazi?

Nema razloga za paniku niti ljutnju na partnera jer je zapravo potpuno prirodno da ne razmišljate jednako,a tu su i načini da se potencijalni problem prevaziđe. Oboje roditelja su potekli od svojih mame i tate koji su imali svoja, drugačija shvatanja roditeljstva.  Svaka porodica poseduje svoje specifičnosti. Te specifičnosti se razlikuju od najsitnijih stvari do nekih krupnijih odluka. Kao i kada su u pitanju osobine ličnosti i porodice kao celine mogu biti više introvertne ili ekstrovertne. Neke porodice više obraćaju pažnju na međusobne odnose u porodici, na tradicionalne rituale, nekima je sa druge strane važan položaj i status u društvu, usmerenost na uspeh, neke porodice potenciraju osamostaljivanje dece i dr.  Ljubav, kao obavezni element razmene među članovima porodice se takođe iskazuje se na različite načine. Neko ljubav iskazuje rečima, neko sitnim iznenađenjima, neko pružajući pomoć kada je to potrebno, neko poklonima, dok neki roditelji ljubav iskazuju radeći umesto svoje dece i dr.

I tako, kada dođemo do ukrštanja dvoje ljudi koji nose modele iz svojih porodica porekla, neminovno je da dođe do nesuglasica i različitih doživljaja iste situacije. Koliko god odbijali da prihvatimo da ličimo na svoje roditelje jer smo, dok to i sami nismo postali, govorili da „nikad  neću biti kao moja mama odn. moj tata“ neminovno je da su se njihove reakcije „usadile“ u nas.

Šta je važno?

Gde ima ljubavi ima i prostora za kompromis. Razgovori su veoma važni za svaki odnos, pa je preporuka da sa partnerom razgovarate i dođete do zajedničkih rešenja. Saslušajte međusobno jedno drugo o stavovima po pitanju vaspitnih stilova i iznesite zašto mislite da je važno da se baš tako postavite prema detetu. Naravno, nemoguće je unapred „izmaštati“ svaku situaciju pred kojom možete da se nađete. Ljudi nisu roboti, niti su programirani kako bi trebalo reagovati tako da je u redu ako i pored dogovora dođe do neslaganja. U takvim situacijama, kada niste zadovoljni reakcijom vašeg partnera, važno je da ne reagujete pred detetom već podržite vaspitnu meru koja je već izrečena. Sačekajte povoljan momenat da nasamo porazgovarate o situaciji koja se dogodila, iznesite svoje razloge ne slaganja i dogovorite se o jedinstvenom stavu koji ćete izneti kada se sledeći put budete našli u sličnoj situaciji.

Uvek imajte na umu kako vaše sukobe vidi dete, da će odluke koje donesete imati uticaja na život vašeg deteta i da je ono iznad toga ko će biti u pravu. Sigurno su vam ciljevi isti – da svoje dete izvedete na pravi put.

Maja Antonić, Porodični psihoterapeut i Dečiji integrativni psihoterapeut na superviziji

Osnivač je udruženja Priča o vili” sa željom da roditelji i deca na jednom mestu dobiju sveobuhvatnu stručnu podršku za unapređenje porodičnog funkcionisanja i jačanje mentalnog zdravlja svakog njenog člana.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA