Sledi kratka panika, osećaj krivice i onaj poznati pogled mališana koji jasno govori, upravo ste izgovorili „ružnu reč“. Ipak, uprkos roditeljskim strahovima koji jesu opravdani, istraživanja pokazuju da su deca daleko otpornija nego što pretpostavljamo i da povremena psovka koja „izleti“ neće ostaviti posledice.
Stručnjaci navode da deca vrlo rano počinju da prepoznaju psovke i do polaska u školu u proseku nauče između 30 i 40 uvredljivih izraza. Međutim, istovremeno naglašavaju kako praktično ne postoji dokaz da samo slušanje psovki negativno utiče na razvoj deteta. Povremena psovka, izrečena u afektu, neće ostaviti dugoročne posledice. Puno je važnije šire okruženje u kojem dete odrasta, atmosfera poštovanja, način komunikacije i primer koji roditelji svakodnevno daju.
Zašto ne treba paničiti?
Bez obzira da li psujete često ili samo u trenucima bolnog iznenađenja, na primer kada vam dete biciklom pređe preko noge, velika je verovatnoća da su vaši mališani već čuli neku „zabranjenu“ reč. Roditelje to često duboko uznemiri, jer se boje da su „uprljali“ dečju nevinost.
Naravno, važno je razlikovati psovanje pred decom od psovanja deci. Vređanje, omalovažavanje i agresivni ispadi prema detetu oblik su emocionalnog zlostavljanja. Ali izgovoriti psovku u njihovoj blizini nije nešto što će ugroziti njihovo mentalno ili jezičko zdravlje.
Bergen, koji je i sam roditelj, objašnjava da je često pokušavao da se autocenzuriše, ali se zapitao ima li to uopšte smisla. Njegov naučni zaključak – nema razloga za preteranu brigu.
Koje reči zaista štete deci?
U svojoj knjizi „What the F: What Swearing Reveals About Our Language, Our Brains, and Ourselves“ Bergen objašnjava da obične psovke, one koje se izgovaraju u ljutnji, frustraciji ili šali, nemaju direktan negativan produkt na dete. Roditelji najčešće strahuju da će dete u pogrešnom trenutku ponoviti takvu reč, na primer u školi.
Međutim, ono što deci može nauditi jesu pogrdne reči i uvrede usmerene prema drugim ljudima. Zlonamerne primedbe, vređanje ili omalovažavanje uče decu obrascima ponašanja koji kasnije mogu da se pretvore u agresiju ili vršnjačko nasilje. U tom slučaju reč nije problem sama po sebi, nego namera koja stoji iza nje.
Kako najbolje reagovati kad vam „izleti“?
Deca će tokom odrastanja ionako čuti razne psovke, u školi, na internetu, u javnom prevozu. Zato je ključno da roditelji takve situacije iskoriste kao priliku za razgovor i učenje. Umesto paničnog ispravljanja, jednostavno objasnite detetu da postoje reči koje odrasli ponekad koriste, ali da one nisu prikladne u svim situacijama. Dodajte i da ste pogrešili, izvinite se i nastavite dalje.
Prema istraživanjima, deca puno više pamte kako se roditelji nose sa sopstvenim greškama, frustracijama i impulsima nego svaku reč koju izgovore. Zato stručnjaci ističu da trenutak u kojem opsujete pred detetom ne mora biti razlog za paniku, može biti prilika za dobru lekciju o odgovornosti, emocijama i komunikaciji.
Komentari 0