Da li je moje dete povodljivo i kako da mu pomognem da izgradi spostveno mišljenje?

Kada se kaže da je dete povodljivo i kako mu pomoći da razvije sopstveno mišljenje i izgradi samopouzdanje, savetuje pedagog Jelena Holcer.

Foto: Pixabay

Borba mišljenja

Preispitajte svoj stav i ponašanje kada vam se dete suprotstavi u tzv. “borbi mišljenja”. Podrazumeva se da u pojedinim vašim zahtevima dete nema prava glasa, i da je neminovno da vas posluša. Međutim, kada ono izgovara svoje mišljenje, ma koliko ono bilo različito od vašeg, izrazito je važno sledeće:

– Saslušajte ga

Ne upadajte mu u reč, pustite ga da razmisli pre nego odgovori, podržite ga da bude iskren, pokažite da imate strpljenje i vremena da ga saslušate, kao i interesovanje za baš njegovo lično, najiskrenije mišljenje.

– Objašnjenje

Pitajte dete da vam obrazloži svoj stav. Pitajte ga: “A šta ti o tome misliš?”. Na ovaj način, pokazujući interesovanje za njegovo mišljenje, istovremeno podržavate dete da ga i formira. Nije neophodno da čekate neke bitne, ključne situacije da bi na ovaj način vodili vaše porodične razgovore. Naprotiv. Od izrazitog je značaja da u svakodnevnim situacijama naučite dete da razvija svoje mišljenje i da ga naviknete da sa vama upravo na takav način razgovara. Glavni razlog zašto je važno da ume samostalno da donosi odluke jeste što vi nećete biti u mogućnosti da “stražarite” i budete uz njega u svakoj životnoj situaciji. U mnogim prilikama biće neophodna njegova trenutna reakcija, jer neće biti vremena da se posavetuje niti sa vama, niti sa svojim drugovima, vršnjacima.

– Vašemišljenje

Recite da li se slažete ili ne, ali ukoliko se ne slažete nemojte dete osuđivati, kritikovati, omalovažavati… Vi obrazložite svoje mišljenje, takođe.

– Zaključite

Na kraju razgovora, recite: “Baš mi je drago da smo popričali, uživam da čujem kako razmišljaš…”

Tolerancija

Većina prošlih generacija pa verovatno i vaša, naučena je da su određene reči, u svakoj prilici neprihvatljive, i najblaže rečeno, ružne, baš kao što je i svako suprotstavljanje nekom odraslom autoritetu (vama, vaspitačici u vrtiću ili nastavniku u školi) razlog za veliku kritiku ili čak, kaznu.. Takve su reči: “Neću, ne dam, ne želim… “.

Podrazumeva se da ove reči nisu prihvatljive kao izraz razmaženog inaćenja i pokušaja manipulacije ali su one danas, na žalost, postale reči opstanka. Odnosno, ukoliko vaše dete nema slobodu da vama kaže svoje “ne” onda neće biti spremno da kaže ne ni svojim vršnjacima, ma kako njihovi zahtevi bili opasni.

Pokažite primerom da kada vam obrazloži svoje neću, na takav stav dete ima i pravo. Svoj autoritet gradite na poštovanju, odnosno zahtevu da vas dete posluša jer ima poverenje u vas i zna da su vaši zahtevi opravdani, a ne na strahopoštovanju (zato što roditeljska uloga podrazumeva mogućnost kažnjavanja). Negujte toleranciju kao način ophođenja i dogovor kao osnovni oblik komunikacije.

Suprotstavljanje vama

Naučite dete da za sve ima svoje lične argumente. Čak i kada vi nešto zahtevate (roditelji su obično uvereni da njihovi zahtevi podrazumevaju trenutno prihvatanje), u slučaju kada je dete zaista spremno da vas bez pitanja posluša, – zastanite za trenutak i zapitajte: “Znaš li zašto to tražim od tebe? Ne znaš? Zašto me ne pitaš?”, odnosno, negujte osobinu da ima svoj stav čak i kada to liči na suprotstavljanje vašem autoritetu.

Povodljiva deca imaju manjak samopouzdanja. Utoliko im je potrebnije jasno, glasno, što otvorenije i direktnije govoriti i pokazivati podršku.

Pohvalite dete kada god ste njime ili uloženim trudom ili rezultatima zadovoljni. Ne štedite lepe reči, jer one na najbolji način utiču na razvoj dečjeg samopouzdanja.

Jelena Holcer, pedagog

Yumama

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA