Da li je dobro biti stroga mama?

Da li kineski recept zaista funkcioniše?
Bura se još nije stišala oko Čuinih metoda proizvodnje intelektualnih supermena, kada je Su Jeong Kim, izvanredna profesorka sociologije na Univerzitetu Teksas u Ostinu, poreklom Južnokoreanka, objavila letos studiju kojom pobija sve za što se zalaže Čuoa. Deca mama-tigrica imaju lošije ocene, otuđenija su od roditelja i depresivnija od dece liberalnijih mama i tata koji im pružaju podršku, koji nastoje da razumeju njihove potrebe i želje, zaključila je Kim.

Mit o mamama tigricama, znači, baš i ne funkcioniše. Jedu li mame tigrice svoju decu?
A onda je u decembru stigao hladan tuš: najnovije međunarodno istraživanje procena znanja i veština petnaestogodišnjih učenika iz 65 zemalja (PISA) pod pokroviteljstvom OECD-a, pokazuje da su učenici iz kineskog Šangaja prvi u svetu u sve tri ocenjivane kategorije, matematičkoj, naučnoj i čitalačkoj pismenosti. Sledi Singapur, a na trećem mestu je Hong Kong – opet Kina.

Neki su odmah primetili da u obzir nije uzeta cela Kina, nego samo dve najrazvijenije sredine, i da bi u protivnom slika možda bila malo drukčija, ali ipak.

Da li to znači da Čuin recept zaista funkcioniše? Zašto se onda Južna Koreja našla tek na petom mestu (ispred nje je Estonija na području nauke), čuvena po najstrožem obrazovnom sistemu, „helikopter“ roditeljima koji stalno zuje oko dece, uzimajući čak godišnji kada im deca polažu maturu i prijemni za fakultet? Ili zašto su učenici najjače ekonomske sile Sjedinjenih Država po kvalitetu obrazovanja na 36. mestu i zašto ih je prešla čak mala Slovenija?

Najveći Pisa-šok doživeli su ipak Šveđani, srozavši se na 38. mesto. Neki tvrde da je razlog reforma iz 1992. godine sa novim sistemom privatnih škola, dok drugi krive ideju da učenik, bez pritiska sa strane, sam preuzima odgovornost za učenje, te suviše labav pristup roditelja odgoju za koji kineske mame-tigrice tvrde da vodi u ćorsokak.

Autorka: Ejmi Čua, profesor prava na univerzitetu Jejl

Samo nekoliko meseci nakon američkog izdanja novosadski Psihopolis je objavio knjigu koja je šokirala Amerikance, i izazvala nezapamćenu lavinu reakcija i komentara o vaspitanju dece i došla na naslovnu stranicu magazina TIMES.

Autorka Ejmi Čua,  profesorka prava na Jejlu, kineskog je porekla i u vreme dominantnog preterano popustljivog vaspitanja i imperativa  ideologije srećnog deteta, zastupa tigar vaspitanje koje se, u skladu sa kineskom tradicijom, zalaže za strogo vaspitanje koje daje odlične rezultate.

Iako dočekana na nož od komentatora, medija i roditelja ubrzo je postala jedna od pet najprodavanijih knjiga na Amazonu. Ova teorija vaspitanja izazvala je pravu paniku, jer osnovni mehanizam ove vaspitne tehnike jeste odlaganje zadovoljstva: deci se uskraćuju lako dostupne radosti a zarad potencijalno većih nagrada u budućnosti! Činjenica da je knjiga vrlo brzo postala šampion čitanosti, a autorka zauzela naslovne strane i intervjue u najtiražnijim časopisima, dokazuje da američki roditelji osećaju da nešto ozbiljno nije u redu sa načinom na koji vaspitavaju decu.