Da li deci treba govoriti istinu?

Iako je naizgled lako slagati dete, jer ona bezuslovno veruju svojim roditeljima, činjenica je da deca ne opraštaju laž. Onog trenutka kada “uhvate” svoje roditelje u laži, deca gube poverenje u njih, koja je od presudne važnosti za njihov dalji razvoj. Roditelji su stub i oslonac svojoj deci, i većina roditelja olako shvata važnost dosledenosti, autentičnosti i istinitosti u odnosu roditelj-dete.

Foto: flickr

Na decu neuporedivo jači utisak ostavljaju postpuci roditelja, nego njihove reči. Ako je detetu roditelj nešto obećao, ili rekao da će uraditi, a zatim to ne uradi, ili se ponaša kao da upošte ništa nije rečeno, time dete postepeno uči da ne veruje svom roditelju, ili da ga ne shvata ozbiljno. To je osnov nastajanja takozvanog “neposlušnog” deteta. Dete često postaje “neposlušno”, jer tokom odrastanja nauči da ne veruje rečima svog roditelja, jer su često lažne, i više prilagođava svoje ponašanje u odnosu na roditeljeve postupke.

Zato, kad god je to moguće treba detetu govortit istinu, na način na koji ono može da je razume. Nekad roditelji primenjuju tzv. “bele, dobronamerne laži” ili prećutkivanje da bi zaštitili dete od neke informacije za koju misle da će ga povrediti. Ipak, i takve stvari moguće je reći detetu na prigodan način, jer preterano “štićenje” od neprijatnih životnih iskustava stvara iliziju realnosti i ne uči dete da se, na neki način, suoči sa različitim životnim situacijama.

Dakle, svaki put kada izriče laž, roditelj treba da bude svestan da stavlja na kocku poverenje deteta, a samim tim ugrožava celokupan njihov odnos. Ukoliko dete tokom odrastanja ima utisak da su roditelji prema njemu bili iskreni i autentični, razviće osećaj sigurnosti i poverenja u njih, koji će onda biti dobar osnov i za ulazak i prolazak kroz pubertet i kasnije postepeno odvajanje od roditelja. Deca roditelja kojima je laž “prešla u naviku”, često imaju nestabilan doživljaj realnosti, teškoću ralizkovanja istine i laži, te vremenom gube poverenje i u sebe i u druge. Deca iz ovakvih porodica postaju sumnjičava, prevrtljiva i dvolična.

Cilj svakog roditelja prilikom vaspitanja jeste i prenošenje određenih moralnih normi svom detetu. Dete najjače uči gledajući i prateći ponašanje svojih roditelja. Zato je laž nešto što u odnosu roditelj-dete treba svesti na minimalnu meru, kako bi deca naučila važnost istine.

Slađana Đorđević, master psihologije, psihoterapeut,
stručni saradnik u Školi roditeljstva Nada Lazić

Izvor: škola roditeljstva

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA