Foto: Pixabay
O čemu je reč ? U osnovi ovog poremećaja je snažan impuls za čupanjem dlaka, a to znači da deca koja pate od ovog poremećaja nisu u stanju da se odupru ovom impulsu. Delovi tela sa kojih se čupaju dlačice uglavnom su svi kosmati delovi počev od glave – kose (obično pred spavanje deca čupkaju dlake sa jednog određenog dela i neretko stavljaju u usta, dok npr. sisaju palac na drugoj ruci), obrva, trepavica, a kod starijih pazuha, brade ili pubičnog dela.
Pošto se vrlo često umanjuje značaj ovog problema od strane deteta ili roditelja, ili porodica dolazi zaobilaznim putem do psihologa preko dermatologa, postoje kriterijumi pomoću kojih ćete znati da li se radi o trihotilomaniji, a to su :
- stalno ponavljanje čupanja dlačica, što uzrokuje upadljiv gubitak dlakavosti na određenom delu tela (trepavice, obrve, kosa…)
- rastući osećaj tenzije pre čupanja ili ukoliko se impuls spreči
- osećanje zadovoljstva ili opuštenosti kada se dlaka iščupa
- problem je često u korelaciji sa socijalnom disfunkcijom deteta (izolacija od vršnjaka i roditelja, usamljenost deteta).
Ovaj poremećaj je u vezi sa visokom anksioznošću (napetošću) deteta, sputavanjem ispoljavanja agresivnosti pošto su roditelji vrlo često naglašeno nasilni, opsesivnim simptomima tipa brojanja, proveravanja, pranja ruku… ili prisilnim mislima. Nejasno je da li je depresivnost uzrok ili posledica, ali je evidentno da su deca postiđena, usamljena, povučena, sklona izolaciji, bezvoljna, niskog samopoštovanja i samopouzdanja. Kod dece sa trihitilomanijom neretko se mogu uočiti i grickanje noktiju, lupanje glavom ili grebanje kože.
Ovakvo ponašanje je autodestruktivno, oslobađa od unutrašnje napetosti, ali ukoliko se ne prepoznaje kao problem, ima tendenciju da poprimi značajnije razmere.
A kakvi su roditelji?
U porodicama ovih mališana je čest visok nivo tenzije, kao i agresivnost među njenim članovima (prisustvo nasilja, naglasenog suparništva među braćom i sestrama, kao i značajnih stresnih događaja). Jedan od roditelja je najčešće agresivan, impulsivan ili nedosledan, različitih stavova u odnosu na drugog što dovodi do konflikata.
Primećeno je da je problem čupkanja dlačica češći kod devojčica, nego kod dečaka.
Uočeno je da su majke ove dece obično nadmoćne, agresivne, takmičarski raspoložene i da ne prihvataju ispoljavanje ispoljavanje decje agresije.tada se agresivne pulzije dece pomeraju na kosu, trepavice…što je dozvoljeno i prihvatljivo. Devojčice sa takvim majkama uglavnom imaju problema sa prihvatanjem ženske polne uloge, a u prilog tome ide i činjenica da su simboli ženstvenosti upravo kosa, trepavice ili obrve…
Jedan primeri iz prakse upravo ilustruje ovakvu pretpostavku gde majka i sama ima problema sa sopstvenom ženskom ulogom (npr. majka – lečena od anoreksije u mladosti), impulsivošću, agresivnošću i kontrolom drugih, a ćerka od 12 godina dolazi depresivna, usamljena, bez trepavica…Došli su, posle dugo vremena, zaobilaznim putem preko defektologa – logopeda, navodeci da dete ima problem sa shvatanjem naučenog, i više se nisu pojavili.
Problem treba sagledati u okviru porodicne dinamike, ne može se rešiti jednom posetom već kontinuiranim praćenjem od strane psihologa i eventualno dečjeg psihijatra
Dobro vece. Ne znam da li i moja devojca ima isti problem,objasnicu o cemu se radi. Una ima 7,5godina,zdrava , nemirna devojcica,tvrdoglava,uporna ….Posla je u prvi razred prosle godine. Na suprugovo insistiranje upisana je kod uciteljice koja vazi za jednu od boljih,ali i jako strogu. Prvih mesec dana svakodnevno uciteljica je imala primedbi da:pise lepse,prica na casu,ne prati nastavu i tako dalje. Posto je i suprug prosvetni radnik koji je u ucionici do cerkine,uciteljica je pocela da joj preti ocem,slala je kod oca da mu isprica sama sta je uradila…Suprug je svaki put sve burnije reagovao,vristao na nju,vrsio pritisak,pretio…to isto je radila i uciteljica. Da bi sredinom oktobra pocela nalaziti po kuci pramenove kose ,takodje i uciteljica u svojoj ucionici. Ni suprug ni uciteljica nisu dozivljavali to kao neki problem,ali ja jesam jer je starijoj cerki uciteljica ubila samopouzdanje da se ona povukla u sebe i bezala od svakog problema,imala je strah usmeno odgovarati,jednostavno zablokira i ne zna nista,dok je na pismenim bila odlicna. Vodila sam je kod psihologa,razgovarala sa njom…uspeh je tek sada vidan u osmom razredu. Zbog iskustva sa starijom cerkom pocela sam traziti po internetu i naisla na ovaj forum. Iskreno uplasila sam se jer je i mojoj cerki teme bilo polu celavo. Odvela sam je kod frizera ,osisala kratko i resila da udjem u srz problema. Razgovarala sa psihologom koji mi je preporucio da promenimo uciteljicu i da ocu objasnimo da mora imati drugaciji pristup detetu…da je sav taj pritisak izazvao bas on i uciteljica. Suprug se uplasio kada sam mu objasnila ,istog dana promenio je svoje ponasanje(sto mi je drago) ali nije za da promenimo uciteljicu. Una sada trenutno ne cupa kosu,sve se smirilo od kada je na raspustu,ali u ponedeljak pocinje skola i bojim se da cu napraviti gresku ako poslusam muza i ne promenim uciteljicu. Bojim se da ce joj od tog svakodnevnig stresa cupanje kose i grickanje noktiju preci u naviku. Sta mi predlazete? U napred zahvalna.
Nema dileme – treba poslušati savet školskog PSIHOLOGA!
Postovana
Djevocica je uzrasta 10 godina.
Ne cupa kosu vec kad gleda TV ili uci cese tjeme glave, sto rezultira ranicam..
A na pojedinim djelovima glave sad ne raste kosa.Sad je svjesna i sama sta je napravila i da to ruzno. Vidimo da to vise ne radi, ali kosa ne raste na tim mjestima.Imate li savjet cime tretirati ta mjesta kako bi regenerisali vlasiste.
Hvala unapred!
Pozdrav,
Imam devojčicu od skoro 14 meseci, čupa se za kosu skoro od kad se rodila i to i dalje traje. Rodjena je sa kosicom i sve je počelo tokom podoja. Kada sam videla da to uzima maha ponudila sam joj svoju kosu da ne bi sebe čupala. To nije samo vrtenje kose već pravo bolno čupanje koje se dešava tokom hranjenja na flašicu i tokom noći. Loše spava jer često loše večera pa joj mleko pred spavanje nije dovoljno. Inače deluje potpuno zdravo, hoda sama od prvog rodjendana,govori par reči,rodjena sa 3.1kg sada ima oko 9.5 kg. Noću se ćupa i prevrće po krevetu i ne prestaje dok ne dobije mleko,vodu ili dok se ne probudi. A kad se probudi nema spavanja bez mleka čak je i po 2 h budna.
Molim Vas da mi kažete šta mislite o ovime i da li ima nacina da ovako malo dete odviknem od cupanja.
NIJE to lako, ali morate pokušati – nežno, strpljivo i uporno (svakodnevno) da je odvraćate od ovoga.
Postovani
Nasa curica je sada 22meseca. Ona je drugo dete. Priroda joj je mirna, tiha, poslusna. Prvi put sam znacaj stavljala na cupanje kose kad je ona imala oko godinu dana. Kad je umorna, pospana, nervozna ili nesto nije po njenoj volji. Tada je jos bila previse mala i nije razumela da to ne sme raditi. Kuci se fino slazemo, puno radimo i puno smo van kuce. Trudimo se zajednicko provedeno vreme sa decom maksimalno iskoristiti i pruziti im sto vise paznje. Kad je posla u jaslice (sa oko godinu dana), pocela jos intenzivnije da cupa kosu, vaspitacica mi je predlozila da je osisamo na kratko i verovatno ce se odvici te lose navike dok joj kosa poraste. Medjutim, jedva nekako joj porasla kosica, i ona opet nastavlja sa cupanjem. Medjuvremenu, morali smo da je premestimo u drugi vrtic i to je bio slag na torti. Posle prvog dana iz vrtica je dosla kuci sa polu celavom glavom. Stegne mi se zeludac i jako se rastuzim kada joj vidim glavicu. Boli me sto ranjava sebe. Sada nam je i nova vaspitacica predlozila da je osisam. Zakazana je kod psihologa, ali bi volela da cujem sto vise saveta strucnjaka ima li nade da je „izlecimo“ ili ce poceti da cupa i obrve, trepavice itd…? Hvala unapred
Kada se sve ovo objektivno sagleda, jasno je da je vreme za PSIHOLOGA!
Mislim da ćete ovo teško rešiti bez stručne pomoći, pa je odlično što će se pregled psihologa brzo obaviti.
Postovani,
Moja beba koja sada ima 10meseci cesto cupa svoju kosicu. Rodjena je sa dosta kose, i od kako je pocela da sisa palac sa 3 meseca, drugom rukicom je vrtela kosu kod uspavljivanja. No, poslednjih meseci je pocela bas da je cupa. Najcesce kada je pospana, ili nervozna. Kada je muvi stomacic.. Ukoliko stavim svoju ruku preko njene glavice da ne moze da dohvati kosu bude ljuta.
Inace jos uvek sisa, spava sa nama u krevetu od rodjenja, drugo je dete, i starija sestra ju je vrlo lepo prihvatila. A i ona cini mi se volo stariju sestru, stalno je posmatra, smeje joj se. Suprug i ja se lepo slazemo, bez svadja i tenzija. I ona, kada je budna bude vrlo lepo raspolozena i nasmejana. Lepo se zaigra. Nekada trazi manje, nekada vise paznje ukoliko je nesto muci. A to je najcesce stomacic.
I da, takodje kod tih momenata nervoze zna da se grebe. Najcesce po butinama, tu gde se dohvati u lezecem polozaju, nekada i po rukicama.
Ne znam da li bi to mogao da bude ovaj gore navedeni problem obzirom na njen uzrast, ili se javlja tek kod malo starije dece? I obzirom da je dete premalo za psihologa, ukoliko je ipak moguce da se radi o trihotilomaniji kako se onda pristupa problemu i lecenju?
Unapred zahvalna.
Draga citateljko, Vasa bebica je jos uvek suvise mala da bi smo govorili da se kod nje radi o trihotilomaniji, odnosno da ima problem psihicke prirode. Ali, ocigledno je da kod nje postoji poviseni nivo nervoze, kao sto i sami navodite, kada je muci nesto *iznutra“ (bolovi, grcevi…). Posto jos uvek ne moze da verbalizuje sta je to sto joj stvara bol ili neprijatnost, trebalo bi da se konsultujete sa pedijatrom vezano za stomacne probleme koji su najverovatnije uzrocnici povisene nervoze,kako bi uradio neke dodatne analize (npr. ultrazvuk stomaka i jos neke pretrage), s obzirom da Vase dete odrasta u harmonicnoj porodici okruzeno paznjom i ljubavlju.
Ja sam djevojcica koja ima 16 godina i imate li neko rijesenje kako sa se odviknem od cupanja kose na nekim djelovima glave,jer je meni to sada vec kao navika, jer to meni smeta oduzima mi dosta vremena molim vas recite ako znate neko riješenje… 🙂
Draga devojcice, kako bih ti dala potpuniji odgovor, zanima me koliko ta pojava dugo traje, u kojim se uslovima javlja, odnosno sta prethodi toj situaciji? Takodje me zanima kako se osećaš dok to radis i kako posle toga? To je važno, da bih ti dala precizniji odgovor. Inace, odvikavanje se neće desiti preko noci, jer su „navike naša druga priroda“ , kako je imao običaj da kaže jedan naš profesor. Ako si u mogucnosti, bilo bi dobro da razgovaras sa psihologom „uživo“, jer ovaj poremećaj navika i impulsa govori o tvojoj visokoj napetosti (anksioznosti). Takodje, važno je razgraničiti da li se možda eventualno radi o tiku ili opsesivno kompulzivnoj radnji, što je manje verovatno. Pozdrav, Marijana.
Postovana Radmila
Citala sam Vas test vezano za cupanje kose deteta.
Zanima me da li ste preuzeli mere za odvikavanje od te lose navike?
Ja sam majka dve male devojcice i jedna od njih, sada 22 meseca, isto ima problem sa tom manijom. Molim Vas dajte mi neki savet ili mi krato napisite kako ste resavali ovaj problem.
Hvala Vam unapred