Četiri faze adolescencije

Doba adolescencije može biti veoma zbunjujuće za roditelje. Dete prolazi kroz različite promene i faze razvoja koje se stalno smjenjuju, pa roditelji često ne mogu razumeti ili teško prihvataju da ono što je važilo prošle godine, više nije prihvatljiva metoda vaspitanja.

tinejdzer

U želji da pomognemo roditeljima da usklade očekivanja sa normalnim promenama rasta i razvoja dece u adolescenciji, sledi kratak opis procesa i faza adolescencije, kao i problema sa kojima se roditelji često susreću na trnovitom putu odrastanja dece.

1 – Rana adolescencija

Rana adolescencija najčešće nastupa u uzrastu između devet i 13 godina, kada često nastaju određeni problemi koji su rezultat nekih uobičajenih promena:

  • Dete razvija negativan stav.
  • Pokazuje povećano nezadovoljstvo ako ga se doživljavate i tretirate kao malo dete.
  • Pokazuje manje zanimanje za uobičajene dečje aktivnosti, uz dosadu i nemir jer ne zna koje alternativne aktivnosti su mu dostupne.
  • Pojavljuje se novi osećaj odbijanja zahteva i ograničenja koja nameću odrasli u životu.
  • Suprotstavlja se autoritetu, postavljajući pitanja, podstičući rasprave, odlažući obaveze i ignorišući uobičajene školske i kućne zadatke.
  • Eksperimentiše sa postavljenim granicama, pokušavajući ih pomeriti koliko god mu se dozvoli.

2 – Srednja adolescencija

Faza srednje adolescencije se obično razvija u uzrastu između 13 i 15 godina, a problemi se karakteršu kroz sledeće promene:

  • Traži od roditelja više društvene slobode.
  • Češće se koristi lažima kako bi izbegao posledice nekih svojih postupaka ili kako bi učinio ono što su roditelji zabranili.
  • Povećava se pritisak vršnjaka u smislu preuzimanja rizika, gde je ključni osećaj pripadnosti grupi ukoliko zadovolji određenu vrstu ponašanja (npr. tetovaže, pirsing, konzumiranje alkohola ili narkotika)

3 – Kasna adolescencija

Ova faza se obično razvija u dobi između 15 i 18 godina, a promene koje nastaju su:

  • Dobija više samostalnosti jer se uključuje u aktivnosti koje smatra „odraslim“, kao što su obavljanje sezonskih poslova, vožnja automobila, emotivne veze, kao i druženja sa vršnjacima koja su manje kontrolisana od strane roditelja.
  • Stiče značajnija emocionalna (često i seksualna) iskustva, te ulazi u romantične odnose.
  • Oseća tugu zbog postupnog odvajanja od starih prijatelja (a možda i porodice), kao i teskobu zbog svoje nespremnosti da postane potpuno nezavisan.

4 – Rana nezavisnost

Ova se faza razvija obično u uzrastu između 18 i 23 godine, a problemi se uočavaju kroz promene koje donosi:

  • Mlada osoba ima niže samopoštovanje zbog osećaja nesposobnosti, jer ne može adekvatno odgovoriti na sve zahteve i obaveze ove “odrasle” dobi.
  • Oseća teskobu jer više nema jasnu predstavu svog smera u životu.
  • Mlade osobe u ovom razdoblju su veoma podložne uticaju vršnjaka (koji takođe tragaju za svojim životnim pravcem), pa često počinju intenzivno izlaziti kako bi zaboravili probleme i nakratko pobegli od odgovornosti. U ovom razdoblju, mladi ljudi su najviše izloženi izazovu konzumiranja alkohola i narkotika.

Izvor: Roditeljstvo

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA