Biti roditelj u doba korone

S obzirom na trenutne okolnosti, roditeljima širom sveta je potrebna dodatna podrška da sačuvaju zdravlje svoje dece, da ih zabave kod kuće i da održe njihov period aktivnog učenja tokom prestanka rada vrtića i škola.

Iz tog razloga, tim Fondacije Novak Đoković nastavlja da vredno radi (od kuće) na tome da roditeljima i starateljima pruži korisne informacije i edukativni sadržaj.

Smiljana Grujić, koordinatorka našeg programa za roditelje “Podrška, ne perfekcija“, a po struci psiholog i psihoterapeut, deli danas sa vama preporuke kako da vašem detetu objasnite novonastalu situaciju i da smanjite njegovu brigu. Želimo da podstaknemo diskusiju koja će koristiti svim roditeljima, zato ukoliko želite da se privatno posavetujete sa Smiljanom, možete joj pisati putem njenog Facebook i Instagram profila.

Tim Fondacije Novak Đoković je uvek tu da vama i vašim porodicama pruži podršku, ohrabrenje i razumevanje. Ne zaboravite da smo u ovome svi zajedno!

Dragi roditelji/staratelji,

Verovatno ste ovih dana zbunjeni, uplašeni i imate potrebu za sigurnošću i izvesnošću. Brinete za svoju decu, vaše zroditelje, partnere, baku u stanu do vas. Preplavljeni ste informacijama iz raznih izvora i čini vam se kao da ne znate kuda “udarate”. Povrh svega, deca vam postavljaju brojna pitanja i traže vašu dodatnu pažnju. Međutim, vama deluje da je mnogo toga što oni žele u ovom trenutku nemoguće i da ništa ne razumeju, što dovodi do toga da polako gubite strpljenje.

U kriznim situacija, a složićete se da je ovo jedna od tih, najvažnija stvar je da vi ne izgubite kontrolu nad sopstvenim ponašanjem.

Zato prvo dajte prvu pomoć sebi i očistite svoj mentalni prostor.

Ostavite po strani vaše misli, procene i osećanja. Samo na taj način će i vaše dete razumeti situaciju u kojoj smo se svi trenutno našli.

Nista nije doveka trajalo, pa neće ni ovo!

Kako da pričate sa detetom o bolesti korona virusa?

Pođite od onoga šta dete zna, šta oseća, i šta vidi gledajući vas i sve ono sto ga okružuje. Ako ustanovite da se dete brine, ne umanjujte njegovu zabrinutost govoreći mu da to nije ništa strašno. Recite mu da vam izgleda da je zabrinut zbog toga i da je to sasvim u redu.

Pružite podršku detetu da izrazi svoja osećanja. 

Možete mu na primer reći:

“Deluješ mi uznemireno. Šta misliš da je uzrok tome?”

Kada se dete smiri pomozite mu da se izrazi. 

Kada je reklo šta želi, parafrazirajte ono što ste čuli:

“Imam utisak da se osećaš…..i da ti treba…..”

Nakon što ste ponovili kako ste razumeli ono što ste čuli, pitajte decu: 

“Da li sam te dobro razumeo/la? ili Da li bi nešto dodao/la?”

Ukoliko je vaše dete mlađe ili ima poteškoća sa izražavanjem osećanja, verovatno ćete morati da ga podstaknete dodatnim frazama, kao na primer “Čini mi se da si povređen i da ti treba…

Ako ustanovite da se dete brine, ne umanjujte njegovu zabrinutost govoreći mu da to nije ništa strašno. Recite mu da vam izgleda da je zabrinut zbog toga i da je to sasvim u redu.

Ono što će najbolje pomoći vašem detetu jeste razumevanje

Nikada nije prerano, a ni prekasno da aktivno slušate i pomognete detetu da razume sopstvena osećanja. Ne nudite  rešenja, jer to najčešće sprečava dete da u potpunosti izrazi svoje misli i osećanja. Ono što je dobro da radite je da slušate šta vam dete govori. Sledite to što čujete, rukovodeći se odgovorima koji će biti pre svega iskreni i istiniti i prilagođeni uzrastu deteta.

Možda nećete imati odgovore na postavljena pitanja, samo je važno da budete iskreni i da vam izrečeno bude u skladu sa vašim telom. Jer ako nije, deca osećaju da nešto škripi.

Ta neizvesnost izgubljena u nedorečenom je opasnija od jasno izgovorene istine, prilagođene dečijem uzrastu.

Pokažite razumevanje da im je dosadno, da bi voleli u luna park, da ne žele da im se otkazuje već isplanirana rođendanska žurka, zbog nečega sto ni mi sami odjednom ne možemo da razumemo.

 Samo je to potrebno za detetovo bolje raspoloženje i negovanje vere – da ćemo zajedno prevazići šta god se desi.

Deca tačno osećaju kada nešto krijete. Kada nevešto prećutkujete, čak je i vazduh u prostoriji u kojoj ste drugačiji. Zato u ovoj situaciji, prva stvar koju treba da uradite je da ne zaboravite na sebe. Jer ako se to desi, sve što sledi biće teže na kvadrat.

Volt Dizni je rekao da su umovi naše dece naši najbolji prirodni resursi. Možda je trenutna situacija upravo prilika da dodatno ojačate vaš odnos poverenja sa detetom i da istinski posvetite vreme u otkrivanju bezgranične moći njegovog uma. 

Cilj besplatnog programa za roditelje i staratelje „Podrška, ne perfekcija“ je da ih osnaži da prepoznaju potrebe i osećanja deteta i da ih nauči da ne postoje gotova rešenja i savršen roditelj, već roditelji/staratelji koji vole i razumeju dete. Upravo je završen šesti ciklus projekta, a za dve i po godine njegovog postojanja program je edukovao više od 1200 roditelja i staratelja, što je indirektno imalo uticaj i na preko 2500 dece. Program “Podrška, ne perfekcija”  se sprovodi u saradnji sa Generali Osiguranjem Srbija i The Humany Safety Net-om. 

S ljubavlju i razumevanjem,

Smiljana Grujić

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA