Bezbedno kupanje i boravak protiv vode: Kako sprečiti utapanje

Tokom čitave godine, a naročito u vrelim letnjim mesecima, boravak pored vode pričinjava veliko zadovoljstvo i olakšanje odraslima i deci svih uzrasta, ali često nosi sa sobom brojne rizike, a najveći od njih je upravo rizik od utapanja.

Foto: FLickr

Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou preko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, a smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke. Gotovo 90% nenamernih utapanja dogodi se u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i pristup vodenoj površini.

Utapanje predstavlja vodeći uzrok smrti dece do 5 godina starosti i jedan od vodećih uzroka smrti u svim ostalim uzrasnim grupama kod dece. Dok se mala deca najčešće utapaju u veštačkim rezervoarima (kada, bazen i sl.), starija deca se češće utapaju u tzv. otvorenim vodama (rekama, jezerima, morima i sl.).

Muškarci su u većem riziku od utapanja, sa dva puta većom stopom smrtnosti u odnosu na žene, a češće se upućuju i na bolničkom lečenje, sa težim posledicama nefatalnih utapanja. Smatra se da je to posledica povećane izloženosti vodenim površinama i češćeg upražnjavanja rizičnih ponašanja- poput plivanja van obeleženih i nadgledanih zona, konzumiranja alkohola pre plivanja i vožnje čamcem.

Takođe, osobe sa zanimanjima koja zahtevaju učestalo izlaganje i boravak pored vode i na plovilima -poput komercijalnih ribolovaca, su u većem riziku od utapanja. Deca koja žive u blizini otvorenih izvora vode, kao što su jarci, bare, kanali za navodnjavanje i sl., posebno su ugrožena.

U ostale faktore rizika spadaju poplave, boravak na plovilima bez odgovarajuće opreme za spasavanje, upotreba alkohola na plovilima i u blizini vode, neodgovarajući nadzor nad decom, medicinska stanja poput epilepsije, kao i neinformisanost i neupoznatost sa lokalnim rizicima u vodi.

KAKO SPREČITI UTAPANJE
Brojne su AKTIVNOSTI I MERE U ZAJEDNICI koje mogu doprineti smanjenju rizika od utapanja, a neke od njih su:
Postavljanje barijera za kontrolu pristupa vodenoj površini (npr. pokrivanje bunara, ograđivanje bazena i sl.)
Podučavanje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta osnovnim veštinama plivanja i bezbednosti u i pored vode.
Efikasne politike i zakoni koje se odnose na bezbednost u vodi (poput propisa o bezbednoj plovidbi i sl.) su takođe važni za prevenciju utapanja.
Upravljanje rizicima od poplava kroz bolje planiranje pripravnosti za katastrofe, planiranje upotrebe zemljišta i sisteme ranog upozoravanja mogu sprečiti utapanje tokom poplavnih katastrofa.
Razvijanje nacionalne strategije bezbednosti na vodi može podići svest o bezbednosti oko vode.
Pored navedenih mera u zajednici, SVAKO OD NAS POJEDINAČNO, pridržavanjem nekih veoma jednostavnih saveta može mnogo doprineti svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice i okoline, i svesti rizik od utapanja na minimum.

PRE ULASKA U VODU…

Nemojte konzumirati alkohol niti bilo kakve druge psihoaktivne supstance. Alkohol dovodi do smanjenog rasuđivanje, poremećaja koordinacije pokreta, poremećaja svesti, što povećava rizik od utapanja.
Nemojte ulaziti u vodu odmah nakon obroka! Preporuka je da između obroka i plivanja treba da protekne najmanje dva sata.
Ukoliko ne znate da plivate ili niste dobar plivač, u vodu nemojte ulaziti sami i bez adekvatne bezbednosne opreme koja će vam pomoći da se održavate na površini!
OPREZNO U VODI!
U vodu ulazite postepeno.
Pre ulaska u vodu, obavezno proverite njenu dubinu.
Ne skačite u vodu nepoznate dubine! Ukoliko želite da skačete, prvo skočite na noge, nikako na glavu.
Ne precenjujte svoje mogućnosti! Izbegavajte da plivate sami, uvek plivajte u društvu starijih i iskusnijih plivača.
Uvek plivajte u obeleženim zonama nadgledanim od strane spasilaca.
Ne udaljavajte se previše od obale, već plivajte paralelno sa njom.
Ukoliko u toku plivanja osetite umor obavezno napravite pauzu- izađite iz vode ili se odmorite u plićaku.
Znajte kada i kako da pozovete u pomoć! Ukoliko se nađete u nevolji – trudite se da ostanete smireni, okrenite se na leđa i plutajte, podignite ruku i signalizirajte spasiocima da sa vama nešto nije u redu.
OTVORENE VODE ZAHTEVAJU VEĆI OPREZ!
Ne zaboravite da plivanje u otvorenoj vodi nije isto što i kupanje u bazenu- informišite se o strujama, temperaturi vode, biljnom i životinjskom svetu kako ne biste dospeli u neku nepredviđenu i neprijatnu situaciju.

POSEBAN OPREZ KOD KUPANJA NA REKAMA I JEZERIMA!
Oprez u rekama i jezerima mora biti povećan zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu. Upravo zato neophodno je i poznavanje mera bezbednog ponašanja u vodi.

OPASNE REČNE I MORSKE STRUJE- ŠTA RADITI…
Imajte u vidu da postoje vodene struje za čije savladavanje je potrebna veća snaga. Ukoliko vas uhvati vodena struja ne opirite joj se i ne pokušavajte da plivate suprotno od pravca njenog kretanja, već ostanite mirni i plivajte niz struju, dijagonalno u pravcu obale.

RONITE OPREZNO!
Upoznajte se sa osnovnim pravilima bezbednog ronjenja i obavezno ih primenjujte.
Uvek ronite u paru.
Prilikom ronjenja na dah ne smete se predugo zadržavati pod vodom niti forsirati ubrzano disanje pre samog ronjenja

BUDITE BEZBEDNI NA POLOVILIMA!

NA PLOVILIMA JE PRSLUK ZA SPASAVANJE OBAVEZAN!
Letnji meseci su idealni za razne avanture na vodi, poput splavarenja, regata i sl. Nošenje prsluka za spasavanje je obavezno u ovakvoj i bilo kojoj drugoj vrsti zabave na vodi kao što su pedaline, daske za jedrenje i sl. On uvek mora biti odgovarajuće veličine i pravilno postavljen.

Imajte u vidu da se i najbolji plivači mogu utopiti prilikom pada u vodu u nepovoljnim uslovima kao što su talasi, hladna i brza voda.

NE KONZUMIRAJTE ALKOHOL!
Alkohol ima razne negativne uticaje na organizam, kao što su smanjeno rasuđivanje, poremećaj koordinacije pokreta, poremećaj svesti i dr, što povećava rizik od utapanja.

Najčešće nezgode sa plovilima su upravo posledica konzumiranja alkohola!

POVEĆAJTE SVOJU I BEZBEDNOST DRUGIH…

NAUČITE OSNOVNE VEŠTINE PLIVANJA I ODRŽAVANJA NA VODI

Određene veštine su neophodne kako biste bili sigurni da vam je udobno i bezbedno u vodi. Ako nemate dovoljno samopouzdanja ili tek učite da plivate, razmislite o tome da pohađate časove plivanja kako biste poboljšali svoje veštine.

Veštine koje bi trebalo znati:
Da uskočite u vodu koja vam je iznad glave i bezbedno izronite na površinu.
Da plutate ili se održavate na vodi najmanje 1 minut.
Da se okrenete sa leđa na stomak dok plutate u vodi.
Da se okrećete oko sebe dok stojite vertikalno u vodi, bez dodirivanja dna.
Da možete da plivate bez poteškoća najmanje 25 metara.
Da bezbedno izađete iz vode.
POMOZITE DRUGIMA!

Ukoliko obratite pažnju na svoje okruženje dok ste pored vode, možete sprečiti utapanje ili spasiti život osobi koja se utapa.
Obratite pažnju na decu ili loše plivače kada su u vodi ili u blizini vode Ukoliko se nalazite u grupi ljudi, podelite odgovornost i smenjujte se u nadgledanju. Uverite se da uvek neko posmatra one koji plivaju.
Naučite da prepoznate znake da se neko utapa ili pliva sa poteškoćama.
Naučite kako bezbedno da pomognete osobi koja se e utapa – ako mislite da biste jednostavno trebalo da uskočite u vodu i uhvatite je, razmislite ponovo!

KAKO IZGLEDA OSOBA KOJA SE UTAPA

Osobe koje su u panici često znaju da nekontrolisano mašu rukama i viču, njih treba umiriti i pomoći im, ali nemojte očekivati da neko ko se zaista utapa pravi buku i prska oko sebe – u velikom broju slučajeva to se neće dogoditi!
Važno je prepoznati znake utapanja. Instinktivni odgovor na utapanje je ono što rade svi pojedinci kada se utapaju, i on je uglavnom veoma tih.

• U gotovo svim slučajevima utapanja, žrtva nije u mogućnosti da pozove pomoć, zato što naša fiziologija zahteva disanje da bi se dogodio govor. Ako ne možete da dišete, ne možete ni da govorite, a kamoli da vičete u pomoć!

Takođe, osoba koja se utapa često ne može da pozove pomoć jer joj se usta nalaze čas iznad čas ispod površine vode, dok se bore da se održe na površini. Svaki put kad ispliva na površinu, brzo udahne i izdahne pre nego što ponovo potone, shodno tome uglavnom nema ni vremena ni energije za vikanje u pomoć.

• Kada se neko utapa, on instinktivno širi ruke i potiskuje ih na dole u vodu, kako bi podigao telo i usta gore i izašao iz vode da bi disao. Mahanje i zapljuskivanje okoline nije opcija kada osoba troši svu energiju koja joj je potrebna da preživi.

•Kada smo u opasnosti, aktivira se naša automatska reakcija preživljavanja („fight-or-flight“). Racionalno razmišljanje i dobrovoljni pokreti se ne dešavaju. Događaju se brze, automatske akcije da se na sigurno dođe do bezbednosti. Osobe koje se utapaju u panici često pokušavaju da se popnu na onoga ko pokušava da im pomogne i potapaju ga pod vodu. Možda neće moći da posegnu i zgrabe spasilačku opremu koja im je bačena, niti će moći da krenu ka spasiocu.

Instinktivni odgovor na utapanje omogućava osobi da se na vodenoj površini održi svega 20 do 60 sekundi, pre nego što potpuno potone pod vodu.

Ostali znaci utapanja na koje treba da obratite pažnju su:
Glava nisko u vodi, usta na vodenoj liniji
Glava nagnuta unazad sa otvorenim ustima u blizini vodene površine
Nemogućnost fokusiranja pogleda, oči izgledaju staklasto i prazno ili su zatvorene
Uspravan stav u vodi bez mahanja nogama
Zadihanost
Pokušaj plivanja, ali bez napretka ili kretanja u određenom pravcu
Pokušaji okretanja na leđa
Osoba deluje kao da se penje nevidljivim merdevinama

UPOZNAJTE SE SA OSNOVNIM TEHNIKAMA SPASAVANJA I OŽIVLJAVANJA!

Osoba koja se utapa u panici može potopiti i tako životno ugroziti i drugu osobu, uključujući i najbolje plivače, stoga se preporučuje da se spasavanje, kad god za to postoje uslovi, prepusti osobama koje su uvežbane za spasavanje u vodi.

Ukoliko takvih osoba nema u blizini, osobi koja se utapa treba pristupiti s oprezom. Dobro je prilikom spasavanja koristiti pomoćna sredstva poput pojasa za spasavanje i sl. U slučaju potrebe, što pre započeti s osnovnim merama oživljavanja.

Svaki boravak pored vode pruža vam mogućnost za sticanje novih iskustava, a uz dovoljan oprez i pridržavanje preporučenih mera bezbednosti ova iskustva će biti isključivo pozitivna!

Gradski zavod za javno zdravlje

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA