Beba se zarumenela

Zašto koža «pati» na hladnoći?
Koža je uvek prva na udaru – hladno, toplo, vetar, voda… sve prvo utiče na kožu. Tako je i zimska hladnoća osvedočeni neprijatelj dečje kože.

Hladan vazduh «skuplja» kožu, a hladan vetar je suši, pa koža lako puca, postaje ranjiva i bolna. Kada je dete duže izloženo hladnoći, krvni sudovi koji hrane kožu se skupljaju. Tako manje krvi stiže u kožu, što dodatno pogoršava situaciju. Koža ostaje bez toplote, ali i bez hranljivih materija, koje su joj stvarno neophodne.

  • Da li svi delovi kože podjednako «stradaju»?

Najizloženiji delovi kože su baš oni koji su na udaru hladnoće – koža lica i ruku. Ostatak tela je najčešće dobro zaštićen. Zato ruke i lice traže posebnu negu tokom zime! Usne su sledeće «kritično mesto». Pošto su često vlažne, one se lako «presuše» na hladnom vazduhu, pa pucaju i «peku».

  • Baš je simpatično kada se beba zarumeni na planini…

Jeste, ako to ne traje dugo. Ukoliko je beba (nezaštićena) duže na hladnoći, «zdrava» rumena boja će da izbledi, a koža će brzo da se ošteti. Bebe su naročito osetljive na hladnoću, ali to uglavnom svi znaju, pa se retko dešava da bebina koža ozbiljnije strada tokom zime. Ovo, nažalost, ne važi za one bebe koje su lišene zaštite toplog doma.

  • A kombinacija planinsko sunce i hladan vetar?

Planinsko sunce je veoma opasno za nezaštićenu kožu! Ultraljubičasto zračenje je na planini jače nego na moru, zbog ređeg vazduha, ali i zbog refleksije sunčeve svetlosti na belom snegu. Zato je izuzetno opasna kombinacija hladnog vetra i planinskog sunca.

  • Da li deca sa osetljivom kožom imaju više problema tokom zime?

Nažalost, da!

Deca sa osetljivom kožom, naročito deca koja imaju atopijsku konstituciju (deca sklona alergiji), često imaju  ekcem! Roditelji takve dece znaju da je zima vreme kada se bolest pogoršava. Hladan vazduh je jedan od krivaca, ali nije jedini. Grejanje u zatvorenim prostorijama takođe suši kožu, a i nagle promene «toplo – hladno» doprinose pogoršanju ekcema.

  • Kako zaštititi dečju kožu od hladnoće?

- Prvo, decu treba pametno utopliti – rukavice su obavezne, a u slučaju veoma hladnog i vetrovitog vremena, treba zaštititi kožu lica i čela kapom i «maskom», koja je gotovo standardni deo skijaške opreme.

- Nikada ne dajte deci da izađu na hladnoću neposredno posle pranja ruku ili umivanja, a da se dobro ne obrišu i osuše. Vlažna koža na hladnoći brzo propada!

- Deca sa osetljivom kožom moraju da imaju «pojačanu negu» tokom zimskih meseci. Hidrantne kreme su obavezne pre izlaska napolje. Naravno, posle nanošenja treba ostaviti koži da upije kremu, i to 10 do 15 minuta pre izlaska iz kuće. Čim se dete vrati u kuću, ruke treba da opere, osuši i odmah namaže hidrantnom kremom. Ako primetite značajno pogoršanje ekcema, obratite se lekaru.

- Posle večernjeg kupanja, a pre spavanja – treba namazati ruke hidrantnom kremom koja će da pripremi kožu za sledeći hladan, «naporan» dan za kožu.

- Ako se detetu pojave ragade, to jest «napukla koža», potrebna je intenzivnija nega. Tada, pored hidrantne kreme, na mesta gde je koža oštećena, treba naneti kremu sa pantenolom, koja ubrzava epitelizaciju (zarastanje).

- Usne treba redovno mazati zaštitnom kremom – obavezno pre svakog izlaska iz kuće, ali i posle pranja zuba. Ako dete boravi duže napolju, treba da koristi kreme sa zaštitnim faktorom protiv UV zračenja.

- Obavezno je korišćenje krema sa što većim zaštitnim faktorom protiv ultraljubičastog zračenja! Lice, nos i čelo treba «bogato» namazati pre svakog izlaska, ali i tokom boravka napolju. Kvalitetne kreme za sunčanje sadrže i potrebne komponente koje čuvaju vlažnost, pa je nega i zaštita kože zaista potpuna.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA