Baby blues ili postporođajna depresija – razlika postoji!

Imajući u vidu sve fizičke promene tokom trudnoće, psihičko stanje se ponekad stavlja u drugi plan, a sav fokus je na fizičkom zdravlju trudnice. Međutim, hormonalni disbalans do koga dolazi već u ranoj trudnoći i koji se zadržava i neko vreme nakon porođaja, usloviće nastanak bihejvioralnih promena.

Stanja poput Baby blues-a ili postporođajne depresije takođe nisu neuobičajena.

Većini trudnica je prioritet da ostanu jake i zdrave, kako bi se plod pravilno razvio i kako bi lakše podnele porođaj. Fizičko zdravlje je svakako veoma važno u ovom periodu, pa se pravilna ishrana, umerene fizička aktivnost i okrepljujući odmor uvek preporučuju. Sa druge strane, promene u ponašanju i raspoloženju često se zanemaruju jer se smatra da će sve vratiti “u normalu” posle porođaja. Ipak, stanje se ponekad nakon porođaja dodatno pogoršava, tako da neke žene imaju problema sa posporođajnom tugom ili postporođajnom depresijom, kada je često neophodno zatražiti i stručnu pomoć.

Iako mnogi laici poistovećuju ova dva pojma Baby blues i postporođajna depresija se itekako razlikuju i veoma je važno da porodilja zna da te razlike prepozna.

Postporođajna tuga ili baby blues

Baby blues je prilično česta postpartum pojava (prema statistici American Pregnancy association javlja se kod 70-80% majki). Simptome je moguće uočiti već 2-5 dana nakon porođaja, a najčešće ostaju primetni do mesec dana.

Ovakvo stanje sasvim je razumljivo. Naime, telo tokom porođaja prolazi kroz svojevrstan šok. Iako je majka veoma srećna što je na svet donela bebu, preslatko malo živo biće, telo svaki šok (bio on pozitivan ili negativan) isprati određenom psihičkom reakcijom. Osim toga, nivo hormona u majčinom telu i dalje nije u balansu.

Bol koji majka oseća, usled vaginalnog ili poroda carskim rezom, uticaće u velikoj meri na raspoloženje. Ako je bol izrazito jak, u prvih nekoliko dana ili čak i nedelja, majka neće moći samostalno da brine o bebi i sebi, što će kod mnogih žena doprineti osećaju da su neodgovoran ili nepodoban roditelj.

Dodatni stresori, poput odsustva partnera usled poslovnih obaveza, neispavanosti, fizičkih promena koje prodilja primećuje na svom telu i zdravstvenih problema (majčinih i bebinih), još više mogu otežati situaciju.

Sve ovo zajedno može rezultirati neopisivim osećajem tuge. Novopečena majka će ponekad osećati i krivicu što u momentu kad bi trebalo da bude najsrećnija na svetu, ona ima želju da se dobro isplače ili da se osami. Zbog osećaja stida i krivice, majke veoma retko pričaju o ovom stanju, što ga čini tabu temom (iako pogađa oko 80% majki).

Tipični simptomi baby blues-a su: manjak energije, nagle promene raspoloženja, promene ponašanja, umor, osetljivost, zbunjenost, emotivnost… Majke s jedne strane krive sebe zbog načina na koji se osećaju i ponašaju, a s druge strane smatraju da ih okolina ne razume. Ipak, nakon nekoliko dana ili nedelja, simptomi baby blues-a ili postporođajne tuge jenjavaju i majka počinje da uživa u svojoj novoj ulozi. U velikoj meri će pomoći i bezuslovna podrška okoline.

Postporođajna depresija

Problem nastaje onda kada se simptomi postporođajne tuge zadrže više od mesec dana, i tada je moguće da se radi o ozbiljnijem stanju, koje se često dijagnostikuje kao postporođajna depresija. Uglavnom se javlja u prvih 4-8 nedelja nakon porođaja, ali se simptomi mogu javiti i u toku detetove prve godine života.

Simptomi sa kojima se novopečena majka suočava podsećaju na simptome baby blues-a, ali su daleko izraženiji i traju mnogo duže. Oni se, zapravo, pre mogu poistovetiti sa simptomima klasične kliničke depresije: osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti, izuzetan umor, nedostatak energije i motivacije, poremećaj apetita i spavanja, zanemarivanje obaveza i zadataka, potpuna nezainteresovanost, razdražljivost, preosetljivost, osećaj krivice i nerazumevanja od strane okoline.

Zbog svih navedenih simptoma, majka ponekad nije u stanju ni da brine o svojoj bebi, što može izazvati jaku anksioznost i neizmeran osećaj krivice. Majka će imati problem i da se poveže sa novorođenčetom, što se kasnije može negativno odraziti i na dalji razvoj njihovog odnosa.

Prema nekim studijama, kroz postporođajnu depresiju prođe 10-15% majki, a posebno rizična grupa su osobe koje su već ranije doživljavale depresivne epizode. Ipak, istraživanja pokazuju da ovo stanje može pogoditi bilo koju majku u periodu od godine dana nakon rođenja bebe. Ukoliko su simptomi izraženi ili se pojačavaju, neophodno je zatražiti pomoć psihijatra, te primeniti terapiju i posetiti psihoterapeuta. Podrška okoline je od velikog značaja.

Postporođajna psihoza

U veoma retkim slučajevima, u prvih mesec dana nakon porođaja, može nastati posporođajna psihoza. Ovo stanje karakterišu ozbiljni simptomi kao što su paranoja, halucinancije, nagle promene raspoloženja… Posledice nelečene psihoze mogu biti vrlo ozbiljne – u najgorem slučaju majka čak može naneti povrede sebi ili bebi. Zbog toga je pri uočavanju prvih sumnjivih simptoma neophodno pod hitno zatražiti lekarsku pomoć i hospitalizaciju!

Anksioznost u trudnoći kao okidač za postporođajnu depresiju

Anksioznost koju majka oseća u toku trudnoće može uticati na jači razvoj anksioznosti u postporođajnom periodu. U toku trudnoće je veoma važno da se buduća majka posveti svom mentalnom zdravlju, te da preduzme sve korake koji mogu sprečiti rast anksioznosti.

Trudnice strahuju za zdravlje svog nerođenog deteta i do samog porođaja mogu biti opterećene crnim mislima. Anksioznost se nastavlja i nakon porođaja, jer se boje da će dete uskoro početi da pokazuje simptome neke bolesti. Zato se trudnicama preporučuju prenatalni testovi.

Prenatalni test smanjuje anksioznost kod trudnica

Prenatalni test je neinvazivna metoda ranog otkrivanja najčešćih hromozomskih abnormalnosti kod ploda. Neki testovi, kao što je Moj prenatalni test, dostupni su već od desete nedelje trudnoće, a rezultati ukazuju na prisustvo ili odsustvo najčešćih trizomija (Daunov, Edvardsov i Patau sindrom), te mogu otkriti i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke i rezultati analize stižu nakon nekoliko dana. Prenatalno testiranje se preporučuje svim trudnicama, a posebno rizičnim grupama: trudnice starije od 35 godina, istorija spontanih pobačaja, nepovoljni nalazi dabl i tripl testa, trudnoća nastala vantelesnom oplodnjom, opterećena porodična anamneza…

Saznanje da je sa detetom sve u najboljem redu, otkloniće teret anksioznosti kod većine majki i dozvoliće im da uživaju u svojoj trudnoći, te da se fizički i psihički pripreme za dolazak detata.

Umesto zaključka

Baby blues je uobičajeno stanje kroz koje prođe većina mama. Međutim, ako se simptomi pogoršaju, moguće je da se razvija postporođajna depresija. Ženi je tada potrebno posvetiti dosta pažnje, što je ponekad teško kada je u kolevki pored beba. Ipak, mentalno stanje majke se ne sme zanemariti i pomoć je potrebno pružiti i zatražiti što pre. Imajte stalno na umu, jedino će razgovor o postporođajnoj depresiji omogućiti da ova tema više ne bude tabu!

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA