Azbuka medicine – na slovo Ž

Na slovo, na slovo… Ž

Žuč
Žuč je žuto-zelenkasta ili tamno zelena tečnost, gorkog ukusa, koja nastaje kao sporedni proizvod rada jetre. Nekad se mislilo da je u pitanju bezvredni višak, a žučovod se smatrao «jetrinom kanalizacijom». No, danas se zna da ima veliku ulogu u varenju hrane. Žuč emulguje masti, pretvarajući ih u sitne čestice, koje na taj način lako mogu da se pronesu kroz membranu creva.

Pojam žuč se u narodu vekovima koristi u svrhu oslikavanja velike muke, poteškoće, a jedan od najpoznatijih literarnih prikaza je iz dela Gorski vijenac: «Čašu meda jošt niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči».

Žvale
Kada se govori o žvalama, pre svega se misli na zarazno oboljenje uglova usana. Oni su crveni, dok je sluzokoža razjedena, sa naprslinama, a često i prokrvari. Bolesniku pričinjava dosta poteškoća pri jelu i govoru. Najčešće se javlja kod osoba koje nose totalnu protezu sa sniženim zagrižajem, a to su uglavnom stariji ljudi. Žvale su teška muka, a laka bolest. Leče se pravilnom higijenom i lokalnim antisepticima (na primer, tečnost za grgoljanje).

A žvalavi… to je uvreda kojom se obično «časte» deca među sobom, a od žvala ni traga ni glasa. Inače, taj pojam je poznat u mnogim podnebljima, pa ne tako retko – «titula» žvalavi nekom upropasti detinjstvo. U tim situacijama je dobro znati da se društvu objasni kako su žvale lako oboljenje.

Žulj
Samo ime ga objašnjava: tamo gde žulja – nastane žulj. Šta on, zapravo, predstavlja? To je obično zadebljanje kože, koje se najčešće uzdiže u obliku kupe. Kada se, na primer, pretera sa radom ili hodanjem, onda se ispod zadebljanja nakupi i nešto tečnosti, pa žulj ponekad gadno peče. Nije dobro da se buši, jer koža ispod žulja može lako da se inficira. Preporuka je da se prekine sa aktivnostima koje su dovele do njega, da se on «malo odmori», pa će pomenuta tečnost sama od sebe da se povuče, a nažuljana koža će da otvrdne i sama otpadne. Žulj koji nije probušen – boli, ali je po zdravlje bezopasan. A, što se tiče izraza – stati nekome na žulj, to već može da bude poprilično opasno.

Žuta groznica
U pitanju je zarazna bolest majmuna, koja se ubodom komarca prenosi na drugog majmuna, a može da se prenese i na čoveka. Najpre se javljaju: groznica, visoka temperatura, glavobolja, mučnina i povraćanje. Trbuh jako boli. To je prvi stadijum bolesti. Ako ona nakon njega ne prođe, spontano može da pređe u drugi stadijum. Tada koža požuti, u njoj dolazi do krvarenja, kao i iz nosa i gingiva (zubnog mesa, odnosno desni). U tom periodu, bolest je jako opasna i od nje čovek može i da umre. Inače, sve što ubija komarce, neprijatelj je i žute groznice.