Artikulacija i govor

Govorni razvoj je stvar istrajnosti, strpljivog rada i osećanja mere šta se,na kom uzrasnom periodu,s kojim detetom može postići. Treba znati da postoje periodi napredovanja i stagnacije, odnosno periodi bržeg napredovanja i prividne stagnacije.

Period stagnacije u govoru treba shvatiti kao sazrevanje stečenih govornih mogućnosti, njihovu međusobnu asocijaciju kao i povezivanje onih reči kojima je dete ovladalo.

Govor je sadržina svih reči u jednom jeziku, a da bi se reči mogle organizovati u jednu glasovnu strukturu i ispoljiti se, jedino je moguće je samo preko određenih glasova i glasovnih veza. Nema artikulisanog govora bez artikulisanih glasova. Verbalna komunikacija započinje razvojem glasova.

Da bi dete formiralo artikulacionu bazu za elementarni leksički fond potrebno je usvoji iz 7 ili 8 glasova i crpeti sve njihove glasovne kombinacije i stvarati reči koje će deci biti lake, razumljive i upotrebljive u komunikaciji. Rečnik treba da ide ispred artikulacije. Kojim će glasovima artikulacione vežbe započeti zavisi od toga kojim glasovima dete raspolaže. Čim dete raspolaže sa jednim ili dva vokala treba ih vezivati u konsonantski slog. Bilabijalno m  trebao bi da bude najlakši konsonantski glas kojim se započinje artikulacija konsonanata. Posle glasa m dolaze plozivi.

Artikulacija se razvija uporedo sa jezičkim razvojem, ima svoje periode zastoja i sazrevanja. U tom periodu treba  raditi na proširivanju pojmova  i kada se dečiji govor doved do toga da postane dovoljno razumljiv i prihvatljiv dalja artikulaciona korekcija ide postepeno. Mala artikulaciona odstupanja nisu bitna za stepen razumljivosti.

Glas s pošto je dosta frekventan u našem jeziku poželjno ga je što pre ubaciti u dečiji govor.

Govorni-jezički razvoj deteta treba pratiti, a naročito kada je porođaj majke bio rizičan i ako je majka održavala trudnoću tj.pila lekove.U toku dijagnostike mora se pratiti da  govorni i mentalni razvoj deteta budu na istom nivou, proveriti stanje sluha, kakve su anatomske osobine vilice, zuba, kakva je motorika telesnih pokreta.

Prilikom logopedskog tretmana ne postavljati pred dete zahteve koje ono bar delimično ne može da uradi. Postoje govorni nivoi koji se ne mogu preskakati, već mora da postoji barem delimična razumljivost prethodnog da bi se prešlo na drugi govorni nivo. U tretmanu se ne zapostavlja ni jedna funcija koja je značajna za opšti govorni razvoj ili korekciju izgovora. Kada je dete mlađe poželjno je insistirati na opštem govornom razvoju,razvijati dečije mišljenje jer dete putem jezičkog mišljenja uči, saznaje i mentalno se razvija.

Artikulacija je najsavršeniji mehanizam koji se ne donosi na svet rađanjem već se stvara tokom dečijeg razvoja sve dok ne postane automatizovan.Taj automatizam ne izmiče čovekovoj volji i kontroli jer ga čovek ako želi može i izmeniti, tj.regulisati u zavisnosti od govorne situacije u kojoj se nalazi.

Dete je potrebno što više akustički stimulisati, sva dnevna zbivanja oko njega treba bogatiti rečima jer će tako vremenom shvatiti da određena akcija i određena akustička predstava uvek idu zajedno.

 

 

 Radmila Čvorović

 dipl.defektolog-logoped

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA