Aritmije srca kod dece

Da ih nabrojimo:

–   fizička aktivnost

U toku fizičkog napora organizmu treba više kiseonika i hranljivih materija pa srce naprosto mora brže da radi da bi zadovoljilo potrebe deteta koje se igra ili bavi sportom. Zato je normalno da srce u toku fizičkog napora „pumpa“ brže pa se kod predškolaca smatra normalan broj otkucaja do 200 u minutu (kod većih napora čak i više).  Kod starije dece i adolescenata se u uobičajenim fizičkim aktivnostima retko izmeri preko 190 otkucaja u minuti, ali kod dece aktivnih sportista  se može očekivati znatno brži srčani rad.   Ono što je ključno za dobru procenu je da sa prestankom fizičkog napora dolazi do postepne normalizacije rada srca za nekoliko minuta!

   –  „emotivni stres“

Slično fizičkoj aktivnosti i emotivni stres normalno ubrzava srčani rad. Tada se pored lupanja srca, dete ponekad žali i na stezanje i probadanje u grudima, a neretko i na nemogućnost udaha vazduha, a nije retko „trnjenje“ u rukama. Ovo se obično dešava kod takozvane emotivne dece koja „gutaju“ probleme iz svoje okoline. Mnogo se češće na ove tegobe žale adolescenti nego mlađa deca. Kada se takva deca smire, kada im se pruži podrška i uteha prestaje i lupanje srca.   U ovu grupu lupanja spadaju i normalne reakcije na bol i ostale neprijatne senzacije.

 – povišena telesna temperatura

Visoka telesna temperatura dovodi do normalnog ubrzanja srčanog rada. Možemo slobodno reći da je odlika zdravog srca da ubrzano radi u toku visoke temperature. Zato to ne treba da vas brine. Kada se temperatura normalizuje, polako se i srce smiri, pa radi uobičajenim tempom.

 – Nizak krvni pritisak – arterijska hipotenzija

Slično je i kod dece koja „pate“ od nižeg arterijskog pritiska koja po pravilu imaju nešto bržu srčanu frekvencu od dece koja imaju normalne vrednosti arterijske tenzije. Obično bar jedan od roditelja (češće su to mame) ima sličan problem.    

  – Gubitak tečnosti – dehidracija

Kada dete izgubi tečnost (na primer kod povraćanja i proliva) srce se trudi da nadoknadi manjak tečnosti, pa zato brže radi.

 –  Inhalatorna terapija

Deca koja se inhaliraju lekovima – beta agonistima kod bronhitisa ili astme (Berodual, Spalmotil…) neretko prijavljuju da im srce brže radi. Ovo je očekivana pojava – tahikardija (fiziološka – sinusna tahikardija) je redovan pratilac inhalacija, ali je i to normalna reakcija na ove lekove koji šire sužene disajne puteve, ali i ubrzavaju rad srca.   Ima i bolesti (ovde ne mislimo na bolesti srca) koje direktno ubrzavaju srčani rad. Takva je hipertireoza gde štitna žlezda stvara previše hormona koji dovode do ubrzanog srčanog rada. I neke neurološke bolesti (na primer epileptični napadi) prouzrokuju ubrzanje srca, koje je potpuno očekivano.