Aritmije srca kod dece

Srčane aritmije se veoma često sreću kod dece. Zapravo možemo reći da svako dete ima aritmiju. Srećom, kod većine dece se radi o aritmijama koje su karakteristika zdravog srca – dakle NISU u pitanju bolesti, već normalna (fiziološka) varijacija srčanog rada.

  • Koje bolesti srca mogu biti uzrok ubrzanog srčanog rada

Postoje dve grupe dece koja pate od tahikardija.   Prvu grupu čine deca koja imaju neku urođenu ili stečenu bolest srca i redovno se prate kod pedijatra – kardiologa. U toku tog praćenja se može očekivati pojava tahikardije što lekari objasne roditeljima. I pedijatri koji prate ovakve pacijente brzo upute dete kardiologu kada posumnjaju da se javila tahikardija. Ovi pacijenti zahtevaju posebnu pažnju i treba što pre da stignu kod dečjeg kardiologa jer dugotrano lupanje srca može iscrpeti ionako oštećeno srce.   Druga grupa dece su ona koja nemaju manifestnu bolest srca, a ipak imaju tahikardije. Naime, kada se ova deca detaljno ispitaju ne može se naći urođena srčana mana ili neka stečena bolest srca koja je uzrok tahikardije. Uzroci tahikardija kod ove dece se kriju u finim promenama u strukturi srca koje se ne mogu videti na ultrazvučnom pregledu koji je glavna dijagnostička procedura u proceni strukture i funkcije srca.   Zato se ovakva deca pregledaju kod dečjih kardiologa koji se baš bave aritmijama (aritmolozi) koji koriste posebne dijagnostičke metode za postavljanje dijagnoze.

  • Kako lekar pronalazi opasne aritmije

Pored detaljnog pregleda, koji uključuje i pregled srca, prvi korak ka dijagnozi je EKG. Elektrokardiogram daje podatke o vrsti eventualnog poremećaja ritma, ali traje kratko (obično ne duže od 30 do 40 sekundi) pa se ne može uvek “uhvatiti” tahikardija.   Kada dete ima često lupanje srca planira se i 24-časovno snimanje EKG’a koje se naziva Holter. Kada to treba odlučuje pedijatar – kardiolog koji i tumači nalaze. Postoje i brojne druge dijagnostičke metode, ali one su rezervisane za mali broj dece koja imaju nerazjašnjene tahikardije.

  • Da li su sve tahikardije opasne

  Većina tahikardija nisu opasne!   Ipak, prognoza tahikardija zavisi od vrste ubrzanog lupanja srca. Tahikardije koje potiču iz pretkomora (“gornjeg” dela srca) nazivamo pretkomorskim (supraventrikularne tahikardije), a one koje polaze iz srčanih komora su komorske (ventrikularne). Iako postoje izuzeci, pretkomorske su manje opasne u odnosu na komorske. Ipak, sve detalje vezani za posebne vrste tahikardija treba razmotriti sa dečjim kardiologom koji ih dijagnostikuje.

  • Kako se leče tahikardije

Većina tahikardija se NE leči, već treba otkloniti uzrok koji je doveo do ubrzanja srčanog rada. Tako kada “oborimo” visoku temperaturu “izlečimo” i tahikardiju.   Da li se tahikardija leči ili ne zavisi od vrste aritmije, ali i od brojnih drugih detalja koji spadaju u domen subspecijalističkog rada.  Lečenje ogromne većine tahikardija (koje zahtevaju terapiju) se sprovodi lekovima koji se zovu antiaritmici. Vođenje terapije je veoma suptilan posao koji obavljaju posebno edukovani dečji kardiolozi, a tretman zahteva mnogo strpljenja kod deteta, roditelja, ali i lekara.   Kada lekovi ne deluju, ili kada je jasno da se radi o trajnom poremećaju ritma (koji neće proći sa rastom i definitivnim formiranjem dečjeg srca) pribegava se katetrizaciji srca i izvođenju posebnog ispitivanja koje se zove elktrofiziološka studija. Tada se “iznutra” ispita srce i potraži se mesto koje je uzrok ubrzanog srčanog rada. Uz pomoć posebne opreme se može obaviti eliminacija tog malog dela srca (obično ne većeg od par milimetara) u definitivno izlečenje tahikardije (ovo se zove raduifrekventna ablacija – RFA). Ova sofisticirana procedura je potrebna kod relativno malog broja dece, ali se vremenom sve više primenjuje jer daje fantastične rezultate.

  • Kada se hitno javiti lekaru

Kao što smo istakli većina tahikardija je bezazlena. Evo situacija kada ne treba čekati sa odlaskom kod lekara:   -   Ako dete kome lupa srce ima vrtoglavice, omaglice ili izgubi svest treba ga hitno odvesti u najbližu dečju bolnicu.   -   Ako se dete požali da mu srce “neobično” brzo i jako radi u toku fizičke aktivnosti, a tada ima i vrtoglavicu i malaksalost dete treba povesti na kontrolu. Ovo takođe važi i za decu koja osećaju veoma brz srčani rad dugo posle prekida fizičkog napora.   -   Ispitivanje zahtevaju i deca koja “iz čista mira” osete naglo i veoma brzo lupanje srca. Oni opisuju kao da je neko “uključio” srce na brzi pogon, a obično daju dragocen podatak da je srce isto tako naglo prestalo da lupa (“isključilo se”). Kad ova tahikardija duže traje treba je “uhvatiti” na EKG-u jer će to biti prečica do postavljanja dijagnoze.   Na kraju treba podvući da ogromna većina dece koja se žale da im srce lupa samo ponekad, a da to traje kratko (nekoliko sekundi do nekoliko minuta), a pri tom NEMAJU ozbiljnih simptoma (vrtoglavica, nesvestica, malaksalost…) zapravo NEMA bolest srca koje uzrokuje ove probleme! Takve kratkotrajne – bezazlene tahikardije su obično rezultat rasta i razvoja dece, ali i njihovog “emotivnog statusa” i NISU razlog za odlazak kod lekara.   Kad traju dugo, kad se deca žale da ih teško podnose ili ako se prečesto javljaju treba se obratiti pedijatru koji prati dete pa će se videti ima li potrebe da se dete uputi dečjem kardiologu na ispitivanje.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Imam 13 godina bavim se karateom uspesno vec osam godina.U porodici nam niko nema problema sa srcem ni sa jedne ni sa druge strane.Pre oko 6 meseci ustanovili su mi da imam preskakanje srca.Radila sam test opterecenja i gube se ali ne skroz.Pila sam propanolol i sada presolol.Ali doktorka kaze da je to nesto hormonski ili viruski.Mnogo se plasim da li ce jos dugo da traje i da li se moze nesto lose desiti.Nosila sam takodje i holter koji pokazuje da ih imam samo kada sam nervozna.Molim vas mi odgovorite i recite mi da li se moze desiti nesto losije i da li ce me ovo brzo provi.Hvala

    Odgovori na komentar
  2. Decek mi ima 2 godine i mesec dana. Trenutno smo u Crnoj Gori. Meni su konstatovali koksaki pre mesec dana, a decak se prehladio pre 2, uz povisenu temperaturu. Jutros ima 37.2°C i sasvim slucajno sam mu merio puls koji je oko 180 otkucaja. Hvata me panika i ne znam da li da krecem nazad za Srbiju. Unapred zahvalan na odgovoru.

    Odgovori na komentar
  3. Mojoj cerki koja ima 10 god nosenjem holtera dijag je sin tahikardija sa sim ritmom od 121 i ubeden joj je propranolol 1/4 ujutru i uvece iskreno mene je strah da joj dajem ne znam ali plasim se njoj ne smeta nista inace trenira karatte i aktivna je

    Odgovori na komentar
    • Bez pregleda deteta i uvida u SVE nalaze se ova situacija NE MOŽE procenjivati!

      Mislim da IMA SMISLA da još jedan dečji kardiolog pogleda sve nalaze i pregleda dete!

      Odgovori na komentar
  4. Imam 12 godina i u nekim situacijama dobijem ubrzaj srca teško mi bude i kada jedem ne mogu fino jesti i piti.I glava me boli.Nisam išla s mamom doktoru.Ali smo odlučile da odemo jer me je strah.Hvala

    Odgovori na komentar
  5. U februaru punim 12 godina i u zadnje vrijeme(a i odavno) desava mi se da me srce sve cesce zaboli i imam osjecaj kao da nemogu da udišem vazduh, vec disem kroz nos.Molim vas, recite mi da li je to nešto ozbiljno.

    Odgovori na komentar
  6. Imam devojcicu 15g bavi se odbojkom.180/58 bila je na pregledu kod sportskog lekara, pritisak je 110/70 a puls 48 u stanju mirovanja,da li je to veci problem,sto je puls tako nizak?
    Treba da radi test opterecenja.
    Unapred hvala

    Odgovori na komentar
Strana 14 od 14<<<1011121314

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA