Alergija u toku jeseni i zime – kućni alergeni

Foto: Pikrepo

Sa hladnijim danima odvija se drugačiji način života u našem neposrednom okruženju, odnosno u zatvorenim prostorijama.Sa smanjenim provetravanjima kao i sa drugačijim temperaturama i vlažnošću vazduha u našim domovima , kancelarijama , dečijim obdaništima, bankama, školama i slično, počinju da se razvijaju unutrašnji alergeni (indoor spore gljiva, grinje)

Unutrašnje spore gljiva koje najčešće srećemo u našim zatvorenim prostorijama su:

• Alternarija alternata:

Kosmopolitska vrsta koja se javlja kako na biljnom tkivu tako i na namirnicama i tekstilu.Ono što je važno jeste da se nalazi u zatvorenom prostoru uglavnom oko prozora i to najviše gde ima kondenzacije.Odgovaraju joj topla i vlažna klima i može biti uzročnik alergija.

• Aspergillus fumigatus:

Prvi put je ilustrovana još 1850.godine.Veoma je termotolerantna sa akcentom da podnosi i ekstremno visoke temperature.Ne postiže visoke koncentracije u vreme emitovanja spora ali je i ona unutrašnji alergen

• Penicillium notatum:

Široko je rasprostranjena.Nalazi se u zemljištu ali i na pašnjacima i njivama.Izolovana je na trulom povrću a jako je prisutna i u skladištima žitarica.Konidije ove gljive veoma se lako ispuštaju u vazduh a prepoznajemo ih po plavo-zelenoj boji na starom hlebu , voću i orasima.Stvara alergijske probleme pojedinoj grupi ljudi.

• Mucor racemosus:

Vrsta je pre svega zemljišna gljivica ali je pronađena i kod biljnih ostataka i zrnastoj hrani.Nalazimo je kod voćnih sokova kao  u teglama đžemova i marmelade.

Ova vrsta se nalazi u prašini pre svega naših podova i značajna je kao unutrašnji alergen.

Od unutrašnjih spora koje prouzrokuju različite alergijske reakcije pomenućemo još i :

Trichophyton rubrum, Cladosporium herbarum, Candida albicans itd.

Sledeći Indoor ili unutrašnji alergen su:

GRINJE:

Grinje su paraziti koji egzistiraju u neposrednoj čovekovoj okolini.Nevidljive golim okom nalaze se na čovekovoj koži a samim tim i na posteljini, mebliranom nameštaju , podovima tj tepisima i sl.

Hrane se epitelom ili“  peruti „ koju stvara naša koža.Veliki su alergen i smatraju se jednim od najčešćih uzroka astme i drugih alergijskih oboljenja.

Glavne alergene komponente nisu same po sebi grinje nego proteini koji se nalaze u izmetu ovih parazita.

Grinje se razmnožavaju na 28-30 dana.Izuzetno im pogoduju vlažna staništa  preko 60% vlažnosti.Sporije se razmnožavaju na većim nadmorskim visinama – preko 800m kao i  u mestima pored mora gde su veće temperature i povećan salinitet u vazduhu.Upravo iz ovih razloga se alergične osobe upućuju na planinu ili more da bi se stabilizovale i oporavile od ovog veoma jakok alergena.

Posle alergenog polena grinje su najveći alergeni i to u unutrašnjim uslovima.Pored antihistaminika neke od mera koje osobe alergične na grinje mogu preduzeti su i :

– češća zamena posteljine

– dubinsko trešenje dušeka kao i osunčavanje

– promena mesta boravka(planina ili more)

– češće čišćenje podova kao i izbacivanje tepiha i zavesa

– primena antihistaminika pod lekarskim nadzorom

Mačija dlaka kao alergen:

U koliko smo podložni alergijama a konstatovano je da je to životinjska dlaka veoma su velika šanse da je to upravo dlaka mačke. 10% ljudi je alergično na mačiju dlaku dok  samo 1% reaguje na pseću.

Promene kod alergičnih osoba su vidljive i na koži a veoma često osobe imaju i respiratorne smetnje.

Studije su pokazale da čak kada alergična osoba i odstrani mačku iz svoje kuće, narednih 6 meseci je još prisutna alergenost njene dlake.

U svakom slučaju ove osobe dodatno moraju čistiti svoje podove, posteljinu kao i prostor gde se nalazi pesak za svog ljubimca jer je urin iz tih posuda takođe iritantan za respiratorne organe alergične osobe.

Gore opisani INDOOR – UNUTRAŠNJI ALERGENI su najkarakterističniji u našim životnim prostorima i posebno su naglašeni u jesenjem i zimskom periodu. Posle polinacije –emitovanja alergenog polena uglavnom osobe imaju alergijske smetnje zbog unutrašnjih alergena.

Još uvek ne postoji način da se spreči razvoj alergija kod ljudi rođenih sa predispozicijom za njihov razvoj.  Alergijske reakcije se pojavljuju samo kada alergen dođe u kontakt sa organizmom pa je najbolji način da se alergijske reakcije uspešno kontrolišu izbegavanje kontakta sa alergenom.

Ako razvijate umerene simptome, Vaš problem može biti uspešno kontrolisan antihistaminicima i dekongestivima.