Ako tražite recept…

Ako tražite recept:
2 kašike pohvalnih reči
4 kašičice upornog prećenja
½ šolje jasnih zahteva
1 velika kašika vere u sebe
Sve sastojke uporno mešajte
i začinite dobrom voljom!
Prijatno!

Ako tražite recept…

Roditeljstvo – najteži „zanat”

Poznati psihoterapeut dr Zoran Milivojević, predavač na bečkom Univerzitetu Sigmund Frojd, više od decenije je supervizor rada vaspitača u različitim slovenačkim ustanovama za mlade. Kao rezultat ovog rada razvio je “mercedes model” koji dovodi u međusobni optimalni odnos tri glavne funkcije vaspitnog rada: postavljanje ciljeva; pohvaljivanje i nagrađivanje; i kritiku i kaznu. Model ukazuje na tipične greške u vaspitanju koje dovode do preterane socijalizacije deteta, razmaživanja, prezaštićivanja, zanemarivanja ili maltretiranja deteta. Pored dr Milivojevića knjigu je pisao tim od pet slovenačkih psihologa i socijalnih pedagoga. Knjiga je prvi put objavljena u Ljubljani 2004. godine, a nedavno ju je objavio Psihopolis na našem jeziku. Knjiga koju slovenački stručnjaci najčešće preporučuju roditeljima.

1. Šta mislite o popularizaciji dečijih prava, da li je ona malo preterana u današnjem trenutku ili je to samo moj subjektivni doživljaj?

Svaki pokret treba shvatati u njegovom društveno-istorijskom kontekstu. Do šezdesetih godina prošlog veka dominantan pedagoški model je bio represivan način vaspitanja koji je bio jednostran jer je u prvi plan stavljao kažnjavanje. Kao reakcija na takav pristup nastao je pokret permisivnog vaspitanja, koji akcentuje dete kao ličnost, njegova osećanja, njegovu individualnost i naravno njegova prava. To je svakako bilo pozitivno. Međutim ovaj pokret permisivnog vaspitanja je pokazao i određene slabosti jer je bio usmeren isključivo na dete, stavljajući sve ostalo u senku. To je nešto što se u struci naziva pedocentričnost, a što je veoma naglašeno u različitim takozvanim antipedagoškim pristupima, ali je prisutno i u mnogim drugim savremenim pristupima.

Iz toga su proizašle dve važne negativne posledice. Prva je da je sve više prezaštićene i razmažene dece. Roditelji su zaboravili da je njihova osnovna funkcija da pripreme decu za samostalni život, a umesto toga su se usmerili da se njihova deca neprestano dobro osećaju, da budu srećna i zadovoljna. Kada neko, na primer, ukloni iz dečijih bajki sva ona strašna mesta koja su decu uznemiravala, tada bajke, koje obavljaju duboke psihološke i emotivne funkcije pripremanja deteta za svet u kojem postoje i tužne, nesrećne i nepravedne stvari, postaju banalne pričice koje zaglupljuju decu i čine ih površnim. Kada neko iz nečijeg detinjstva ukloni neprijatna osećanja, onda to dete ne nauči da se nosi s ovim osećanjima, i ostaje nepripremljeno za život. Druga negativna posledica je posredovanje države (i raznih njenih službi) koja se nametljivo ubacuje u odnos roditelja i deteta. Roditelj postaje osumnjičena osoba, potencijalni agresor, dete je uvek žrtva, a država je spasilac koji pretenduje da spasi žrtvu od agresora. Sve to dovodi do diskvalifikacije roditelja, do ograničavanja njegovih roditeljekih moći, i inverzije uloga, do roditeljskog straha da će ga dete odbaciti. A upravo nemoćni roditelj je veliki problem savremenog društva.

2. Samohrana sam majka devojčice od 9 godina, 3. razred osnovne škole. U zajednici sa nama živi i moja majka. Moja ćerka se veoma ružno ponaša prema mojoj majci, koja ima 72 godine. Govori joj ružne reči kada su same, ne sluša je i na neki način ponižava. Moja majka joj je uvek sve dozvoljavala i ponašala se prema njoj kao mnogo mlađoj devojčici. Ne znam šta da radim? Kada je van kuće u društvu nepoznatih i manje poznatih, ponaša se izuzetno pristojno.

Deca se često u društvu osoba s kojima nisu bliska ponašaju pristojno. Razlog je u tome što im je stalo šta će ti ljudi misliti o njima, što žele da budu prihvaćena. Međutim, mogu se sasvim različito ponašati s ljudima za koje osećaju da ih potpuno prihvataju. Ukoliko vaša kćerka ima takav odnos samo prema vašoj majci, onda treba razumeti da je vaša majka doprinela da se takav odnos „izgradi”. Na prvom mestu je to što je devojčici sve dozvoljavala, tako da ju je razmazila. Na drugom mestu je to što devojčicu, koja želi da odraste i da time stekne privilegije onih koji su malo odrasliji, tretira kao da je mlađa nego što jeste. Na taj način joj negira dečije pravo da bude svojih godina i upućuje joj psihološku zabranu da odraste. Dete s ljutnjom odbacuje takve poruke.

Potrebno je da porazgovarate s obe. Ukoliko vaša mama pristane da koriguje svoje ponašanje, moguće ja značajno popravljanje odnosa. Iako bi vaša mama htela možda da je vi stalno štitite od unuke, vi treba da se umešate samo onda kada se dete ponaša prezrivo do svoje bake, da je zabranite takvo ponašanje, a onda i da je nekako kaznite ako nastavi da se tako ponaša.

3. Dete “zaboravlja” da spomene lošije ocene u školi. Dobre ocene se uvek prijavljuju, lošije prećutkuju. Šta nam je činiti?

Deca često pokušavaju da „izbrišu” onaj deo stvarnosti koji im se ne sviđa. Ako dete ne govori o svojim lošijim ocenama, to čini zbog toga što očekuje neku lošu posledicu. To može biti strah od kazne, ali i strah od odbacivanja, odnosno da će biti manje voljeno ako ima lošije ocene. To je često potencirano ako postoji brat ili sestra koji imaju veoma dobre ocene. Takođe je moguće da samo dete ružno misli o sebi, da je nesposobno za određene predmete. U tom slučaju je važno detetu objasniti da nije reč o njegovim osobinama, već o tome što nije dovoljno učilo. U svakom slučaju treba s detetom porazgovarati da bi ste otkrili koje se nagativne posledice plaši, a zatim mu objasniti kako stvari stoje u stvarnosti.

Deca osećaju razliku između laganja i prećutkivanja i smatraju da prećutkivanje nije tako strašno. Zbog toga vi nemojte zaboraviti da dete posle škole vrlo određeno pitate i za loše ocene na pojedinim časovima. Na taj način ga onemogućujete da prećuti, već ga terate ili da bude iskreno ili da slaže. A ako se odluči da vas slaže, to ukazuje da je strah od negativne posledice još prisutan. Pored razgovora, sada je važno i kažnjavanje. Kako dete ne bi imalo stav da je kažnjeno zato što je bilo iskreno, potrebno je da mu date dve različite kazne: prvu zbog neučenja, i drugu zbog laganja. Neki roditelji biraju da ova druga kazna bude veća.

Iz knjige Mala knjiga za velike roditelje

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA