Kada gajite dete i gledate ga svakodnevno, nekada i ne primetite da li je prebrzo poraslo. Isto tako nije lako uočiti da li dete raste nedovoljno i previše sporo.
Foto: Flickr
Poremećaji rasta postoje i njima se bave stručnjaci, a važno je da roditelji reaguju na vreme. Korisne savete o dečjem rastu u emisiji RTS Ordinacija dala je dr Tatjana Milenković, dečja lekarka – endokrinolog iz Instituta za majku i dete “Dr Vukan Čupić”.
Doktorka Milenković je objasnila kada deca najbrže rastu: “Mi najbrže rastemo u prvoj godini života – to je 25 centimetara, posle se taj rast smanjuje na 12 i po centimetara i onda se postepeno smanjuje. Ako govorimo o nekom predškolskom uzrastu, dete nikada ne bi trebalo da poraste manje od 4,5 do pet centimetara godišnje, a inače kada se kaže brzina rasta, uvek se misli na godišnjem nivou”.
Objasnila je i da ako dete staje sa rastom, onda sasvim sigurno treba proveriti uzrok: “Treba da se vidi da li postoji neki problem zbog čega ono u suštini prestaje da raste ili je potpuno prestalo sa rastom. Mi danas znamo da se rast praktično završava u pubertetu, sa završetkom puberteta. Dobro znamo iz svog svakodnevnog života da nijedna devojčica nije izrasla u srednjoj školi – mi smo završile svoj rast u osnovnoj školi, a dečaci su završili rast u srednjoj školi, i niko ne raste posle toga”.
Doktorka Milenković je podvukla da devojčice prestanu da rastu sa prvom menstruacijom, možda još nešto malo nakon toga porastu, ali praktično se tada zaokruži pubertet i završi, kako je rekla, linearni rast.
Koliko često bi trebalo meriti visinu deteta?
Dečja lekarka endokrinolog je objasnila da je jednom godišnje svako dete treba izmeriti da biste bili sigurni da je brzina njegovog rasta normalna i da dete normalno raste. “Znači to se sprovodi tokom sistematskih pregleda u domu zdravlja, a mi toplo preporučujemo da merenje urade i roditelji kod kuće, zato što to može da se uradi na vrlo jednostavan način”, rekla je lekarka i ukazala na aplikaciju Karta rasta, koja može da se instalira na telefonu. “Aplikacija se koristi tako što se ukucaju visine roditelja, mi savetujemo ipak da se ljudi izmere, a ne samo po sećanju “koliko sam imao u vojsci” ili u srednjoj školi. Zatim se ukucavaju visine deteta, pri čemu mora prvo da se ukuca poslednja izmerena visina, a onda i sve prethodne. Na taj način dobije se jedna vrlo lepa krivulja rasta, tako da prostim okom može da se vidi da li dete normalno raste i da se vidi da li dete raste u skladu sa visinama roditelja.”
Kada bi trebalo odvesti dete lekaru zbog problema sa rastom?
Dr Milenković odgovara: “Ako dete posle druge godine, jer u tom periodu treba baš dosta da raste, pa sve do puberteta raste četiri ili manje centimetara na godišnjem nivou, onda to sasvim sigurno predstavlja neki poremećaj i dete treba da se uputi lekaru, odnosno endokrinologu. Dete koje prebrzo raste nama ne dolazi zapravo zbog prebrzog rasta. Oni zapravo najčešće dolaze zbog toga što roditelji uočavaju znake prevremenog puberteta. To je nekako najviše rezervisano za žensku decu.
“Priča o prevremenom pubertetu je stvarno priča o rastu, jer 85 odsto našeg rasta se završava u prepubertetskom periodu, događa u predpubertetskom periodu. Znači, u pubertetu porastemo 15 odsto i ako se rano uđe u pubertet, dete će rano završiti rast, tako da je vrlo važno da se deca redovno mere, da se ucrtava ta visina u kartu rasta i čim se vidi neko odstupanje, da se upute dalje.”
Kada počinje pubertet kod devojčica, a kada kod dečaka?
Dr Tatjana Milenković kaže: “Normalno vreme ulaska u pubertet za žensku decu je 8 godina, a za mušku decu devet godina. Znači, već od tog trenutka se smatra normalnim ako dete uđe u pubertet. Ako se pubertet kod ženskog deteta javi pre osme godine života ili kod dečaka pre 9. godine života, mi smatramo da je to prevremeni pubertet i to svakako ako se desi treba da se dete odvede lekaru. Pubertet kod ženske dece započinje porastom dojki, a kod dečaka porastom testisa.”
Koji zdravstveni problemi mogu uticati na poremećaj rasta?
Dr Milenković je rekla: “Poremećaj rasta je znak da sa detetom nešto nije kako treba. Znači, to nije dijagnoza, vi samo vidite da vam dete ne raste dobro. Na primer, ako govorimo o niskom rastu najveći broj dece zapravo ima porodično nizak rast, najveći broj dece, i to su suštinski zdrava deca. Naš je zadatak da vidimo zašto to dete ne raste. Ako je to neka astma koja nije pod kontrolom, mi ćemo prvo reći – ovo dete mora da se leči kako treba, pa ćemo da vidimo kako će da raste. Ako dete nema nikakve tegobe, dođu roditelji prvi put i nema nikakve tegobe već samo kažu da je nisko, ništa ga ne boli, normalno se ponaša, jede, igra se, spava, sve je u redu ali je nisko, mi onda uradimo neku prvu bateriju ispitivanja da bi isključili alergiju na gluten, da bi isključili poremećaj funkcije štitaste žlezde, da vidimo da li je normalna krvna slika, da dete nema neku tešku anemiju, da vidimo da li je normalna funkcija jetre, funkcija bubrega. To je neki prvi skrining, prvo naše ispitivanje”.
Lekarka kaže da se ponekad tu i završi njihov deo posla: “Ako se otkrije da dete ima jako visoka antitela za celijakiju, onda ga pošaljemo gastroenterologu i njihova terapija za nizak rast je celijačna dijeta. Ako dete ima hipotireozu, odnosno smanjenu funkciju štitaste žlezde, onda je lek za to dete tiroksin. Ako to dete prima, zbog osnovnoe bolesti kao što je reumatoidni artritis ili nefrotski sindrom, kortikosteroide u visokim dozama – mi znamo da tu ne možemo da uradimo ništa, jer to su hormoni koji u suštini ne dozvoljavaju detetu normalno da raste, a s druge strane moraju da ih primaju jer im leče osnovnu bolest, pa se tu osećamo prilično nemoćni i lekari koji ih leče i mi”, iskreno je objasnila dr Milenković.
Dodaje da ako toga nema, sledeći korak je ispitivanje sekrecije hormona rasta: “To radimo u bolničkim uslovima, radimo dinamske testove za procenu sekrecije hormona rasta i onda na osnovu rezultata tih testova i svega ostalog što smo do tada uradili procenjujemo da li dete treba da dobija hormon rasta ili ne”.
