U kolektivima gotovo sva deca imaju simptome i znakove infekcije. Oni veoma lako prenose virus zdravoj deci – kijanjem, kašljanjem, ali i neposrednim kontaktom.
Inkubacija (vreme od ulaska virusa u organizam do pojave prvih znakova bolesti) je kratka – samo par dana, pa se bolest brzo širi. Dovoljno je desetak dana da virus dobije većina dece u vrtiću ili školi.
Nisu samo deca mogući izvori infekcije. I odrasli oboljevaju, a često i nisu svesni da su opasni po decu. Dešava se da roditelji nemaju simptome bolesti, ali da ipak nose virus koji deci može da napravi probleme. Ako mame i tate pogledaju svoje grlo u ogledalu moći će često da zapaze više ili manje izraženo crvenilo, iako nemaju nikakve tegobe. Mi odrasli imamo jači odbrambeni (imunološki) sistem, pa nemamo bolest, ali možemo virus da prenesemo deci. Ipak, ovo je daleko ređi način prenošenja infekcije.
Kako prepoznati virus?
Prvih dana sve izgleda kao obična prehlada – nosić curi, deca su blago otečena u licu, staklastog pogleda, ali su i dalje živahna i lepo jedu. Posle par dana počinje glavobolja, manja deca su „kenjkava“, apetit je sve lošiji, a neki mališani ponekad i povrate.
Ono što je upečatljivo je skok temperature koja može da bude i veoma visoka (do 40 stepeni), ali se kod većine ipak zadržava oko 38 – 38,5 stepeni. Deca su tada „slomljena“, slabo aktivna, uglavnom leže, i veoma loše jedu.
Ovaj virus izaziva i bol u grlu koji ne treba mešati sa anginom jer se ne radi o bakterijskom zapaljenju već o jednoj od manifestacija virusa. Nosić je totalno zapušen, tako da deca često dišu na usta, pa to pogoršava ionako teško stanje.
Mališani neretko imaju i pravo zapaljenje vežnjače – konjunktivitis, oči su zakrvavljenje, ponekad sa krmeljima. Konjunktivitis nastaje zbog direktnog efekta virusa, ali i zbog zapušenog nosića. Kada pedijatar pregleda dete, primetiće da njegovo grlo nije jako crveno, iako se veća deca obično žale na bol. Ni na plućima se obično ne čuje zapaljenje ili bronhitis, tako da deca mnogo lošije izgledaju u odnosu na nalaz koji pedijatar pregledom ustanovi.
Kako se dete leči?
Kao i većina virusa i ovaj je otporan na lekove, pa se ne leči virus, već simptomi bolesti (simptomatska terapija).
Tečnost je obavezna
Dete ne treba terati da jede na silu, ali mora da pije tečnost. Treba izbegavati kisele napitke koji mogu da oštete već načet želudac.
Dosta tečnosti, obaranje temperature i čišćenje nosića su glavni zadaci za roditelje, uz pažljivo praćenje toka bolesti. Unapred davati antibiotike, da bi se sprečile komplikacije, je potpuno pogrešno.
Dok potpuno ne ozdravi, dete NIJE za kolektiv! Treba znati da ovaj virus slabi njegovu odbrambenu sposobnost, pa je dete prijemčivo i za druge bolesti. Kako postoji veliki broj različitih virusa (sa sličnim manifestacijama bolesti) deca koja se nisu dobro oporavila mogu ući u „serijsku“ infekciju koja traje nedeljama.
Ko je zaduzen da obuci pedijatre u manjim mestima da ne prepisuju antibiotik na svaku povisenu temperaturu i crveno grlo. Ako odvedem dete kod dr uvek dobijem antibiotik koji uglavnom ne dajem, ali vecina roditelja poslusa pedijatra i ovakvu virusnu infekciju leci amtibiotikom i mukodinom za kasalj. Ne bi li i oni trebali znati i pre svega primenjovati ovo sto je u tekstu navedeno.