Da li dete laže ili ima bujnu maštu?

I premda je laž normalan deo razvoja deteta, treba mu dati do znanja da to nije ispravno. Kao roditelj, vaš posao je da dete učite iskrenosti. Kako biste se lakše suočili sa takvom situacijom potrebno je da znate a) zašto vaš mali Pinokio laže i b) kako ga naučiti da vrednuje iskrenost. Evo nekoliko saveta:

Laž ili mašta

Deca ovog uzrasta mogu izmisliti različite priče – ne sa namerom da slažu, već prosto zato što još ne znaju da odvoje stvarnost od fantazije. U većini slučajeva, dete od 3, 4 ili 5 godina ne može tačno da razume šta je to laž. Njihove pričice su rezultat mašte koja radi 100 na sat, i nisu zlonamerne.

Na primer: Vaša četverogodišnja kćerka stoji pred išaranim zidom spavaće sobe sa kreonom u ručici i izgovara pretpostavljenu rečenicu “Mama, nisam ja išarala zid!” Ono što vam ona zapravo govori je da istinski želi da to nije napravila jer vidi da ste vi, razumljivo, jako ljuti. Obzirom da joj nije bila namera da vašu spavaću sobi pretvori u platno za crtanje, ona i sama počinje da veruje da to nije učinila. Sada je na vama da izbegnete situaciju u kojoj će ona pomisliti da u takvim okolnostima mora da laže. Umesto da ljutito pitate “Zašto si išarala zid!?” recite jednostavno “U našoj kući imamo pravilo a to je da crtamo samo na papiru. Hajde da ovo očistimo zajedno.”

Ako vaše dete izmišlja čudnovate priče, npr – “Danas je u vrtić došao slon.” – pred vama je jedan veseli izazov. Pitajte dete da li se to zaista desilo ili je to samo izmislilo. Kada napokon dobijete priznanje da je to izmišljena priča, pokušajte da je obradite na zabavan način, npr: ”Zamisli da slon zaista dođe u vrtić. Da li biste jeli kikiriki za užinu?” Tada se mala slatka laž pretvara u zabavnu priču koju delite sa detetom i u isto vreme mu pomažete da razvija maštu.

 Iskrenost 

Trenutke kada vaše dete govori laži iskoristite kako biste razgovarali o iskrenosti i zašto je ona važna. Ako krivite dete za izgovorenu laž ili, još gore, kažnjavate ga ili vičete, stvorićete začarani krug u kom dete nastavlja da laže kako bi izbeglo sram ili krivicu. Da biste ohrabrili iskrenost, pokušajte da uklonite posledice: ”Bez obzira šta si uradio, neću se naljutiti ako mi kažeš istinu”. Mnoga deca lažu kada znaju da su uradila nešto što nisu trebala i ne žele da vas razočaraju ili izazovu ljutnju. Fokusirajte se na ono što želite da vaše dete nauči – da bude iskreno. Potrudite se da ga pohvalite za svaku istinu koju nije lako izgovoriti.

Ako vaše dete često priča o događajima koji se nisu desili, npr. o tome kako se pridružilo cirkusu ili o vašem izletu u Disneyland koji se nikada nije desio, suprotstavite se, ali ne ljutito. Pričati o željama na način njihovog ispunjenja kroz maštu, sasvim je normalno, ali ipak je potrebno reagovati. Recite, na primer “Poseta cirkusu zvuči divno, znam da priželjkuješ da se to zaista desi.”

Kako se postaviti?  

U toku dana i mi odrasli, priznaćete, izgovorimo jednu ili dve “bele” laži. I to je u redu. Izbegavati istinu kako biste izbegli nečiju reakciju ili kako ne biste povredili nečija osećanja, normalno je i na neki način prihvatljivo. Ali ne možete očekivati da to razume i vaše dete koje još uvijek prihvata stvari onako kako su rečene. Ako kažete detetu “Nikada ne smeš da lažeš” i nakon nekoliko dana mu sugerišete da kaže baki kako su njeni neukusni kolačići jako ukusni, možete ga veoma zbuniti. Budite dobar primer, a to znači da i vi treba da budete iskreni.

Nikada nije prerano učiti decu iskrenosti. Razgovarajte o tome zašto je pogrešno lagati – recite da ste tužni kada vam govori o stvarima koje nisu istinite. Kada dete shvati da je iskrenost vrednost koju cenite i samo će tome težiti.