Istraživanje je obuhvatilo 11.178 dece, a najizraženija veza primećena je kod devojčica bez ustaljene rutine spavanja. Stručnjaci savetuju dosledan večernji ritual, bez ekrana i uz približno isto vreme odlaska na spavanje svakog dana.
Večernje uspavljivanje mališana često se pretvara u pravi test strpljenja. Još jedna priča, gutljaj vode, omiljena igračka koja je misteriozno nestala, roditeljima je dobro poznat ovaj scenario. Ipak, naučnici imaju važan razlog zbog kog ne bi trebalo odustajati od ustaljenog vremena za odlazak na spavanje.
Istraživanje je pokazalo da jedna naizgled bezazlena navika, koja se tiče dečjeg spavanja, može biti povezana sa kasnijim rezultatima u čitanju, matematici i prostornom razmišljanju. Zato bi roditelji već od najranijeg uzrasta trebalo da obrate pažnju na večernju rutinu svojih mališana.
Kada su napunila sedam godina, deca su radila standardizovane testove kojima su procenjivane njihove sposobnosti čitanja, matematike i prostornog razmišljanja.
Rezultati su pokazali da je neredovno vreme odlaska na spavanje u trećoj godini života povezano sa slabijim rezultatima u sve tri oblasti sedam godina kasnije, i kod dečaka i kod devojčica.
To ukazuje na to da bi upravo period oko treće godine mogao biti posebno važan za kognitivni razvoj deteta.
Najjača povezanost primećena je kod devojčica koje nikada nisu imale ustaljeno vreme odlaska na spavanje u uzrastu od 3, 5 i 7 godina. Kod dečaka su slabiji rezultati bili povezani sa neredovnim rasporedom spavanja u najmanje dva od tri posmatrana uzrasta.
Da li jedna kasna noć može da utiče na razvoj deteta?
Važno je naglasiti da je reč o opservacionom istraživanju, što znači da ono pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da neredovno vreme odlaska u krevet direktno uzrokuje slabije rezultate na testovima.
Ipak, obim istraživanja, u kojem je učestvovalo više od 11.000 dece, ukazuje na značaj svakodnevnih navika. Naučnici su uzeli u obzir i različite porodične i društvene faktore, mada je moguće da i drugi elementi porodičnog života utiču na dobijene rezultate.
To ne znači da roditelji treba da brinu ako dete jednu noć ostane duže budno zbog proslave, putovanja ili porodičnog okupljanja. Mnogo je važniji obrazac koji se ponavlja iz dana u dan.
Predvidljiv ritam pomaže detetu da zna šta sledi, lakše se umiri i pripremi za odmor. Upravo zato stručnjaci savetuju da roditelji pokušaju da uvedu doslednu večernju rutinu.
Kako da uvedete rutinu koja olakšava uspavljivanje?
Stručnjaci preporučuju da večernji ritual počne oko 30 do 60 minuta pre odlaska u krevet. Ne mora da bude komplikovan – najvažnije je da se ponavlja približno istim redosledom.
Ovo su navike koje mogu da pomognu:
Ujednačeno vreme spavanja: Potrudite se da dete odlazi u krevet i budi se u približno isto vreme tokom cele nedelje, uključujući vikende.
Ponavljanje istih aktivnosti: Kupanje, oblačenje pidžame, pranje zuba, čitanje priče i miran razgovor mogu postati signal da je vreme za spavanje.
Bez ekrana pred spavanje: Isključite televizor, telefone i tablete najmanje sat vremena pre odlaska u krevet.
Prijatna atmosfera: Spavaća soba treba da bude tiha, zamračena i prijatno rashlađena.
Koliko sna je detetu potrebno zavisi od uzrasta. Predškolcima od 3 do 5 godina preporučuje se ukupno 10 do 13 sati sna dnevno, uključujući dnevno spavanje, dok je deci od 6 do 12 godina potrebno između 9 i 12 sati.
Ukoliko dete redovno glasno hrče ili je izrazito umorno tokom dana uprkos dovoljnom broju sati sna, roditelji bi trebalo da se posavetuju sa pedijatrom.
Ustaljeno vreme odlaska na spavanje ne garantuje bolje ocene niti sprečava poteškoće u učenju, ali istraživanje ukazuje da je redovna rutina jedna od navika kojoj vredi posvetiti pažnju već u predškolskom uzrastu.
Komentari 0