Po rođenju zaštitu dobija preko majčinog mleka. Kod beba koje se hrane isključivo majčinim mlekom, mikrobiota je male raznolikosti, veoma je bogata bifidobakterijama, što je prilagođeno potrebama deteta. Kasnije, kada ishrana nije samo bazirana na dojenju, za dalju zaštitu od infekcija važna je dovoljna količina sna, zdrava i raznovrsna ishrana, bavljenje sportom i fizičkom aktivnošću, redovna vakcinacija kao i očuvanje crevne mikroflore.
Danas znamo da dok se vremenom deca razvijaju i rastu, njihova crevna mikrobiota se takođe razvija.
Prvih 1000 dana života predstavlja veoma važan period za razvoj crevnog mikrobioma deteta, koji ima značajnu ulogu u sazrevanju imunskog sistema, varenju, metabolizmu i razvoju nervnog sistema. Savremena istraživanja ukazuju da sastav mikrobiote u najranijem uzrastu može da ima dugoročni uticaj na celokupno zdravlje deteta. Ključni sojevi mogu osigurati pravilan razvoj deteta kako bi se sprečila pojava bolesti u budućnosti. Kvalitetni probiotici pomažu u uspostavljanju ravnoteže crevne flore. Njihova efikasnost zavisi od korišćenja pažljivo odabranih i naučno ispitanih probiotskih sojeva i od dovoljnog broja probiotskih kultura u preparatu.
Uticaj probiotika na imunitet
Mnoge studije su pokazale preventivno dejstvo probiotika za jačanje imuniteta kod dece. Veliki procenat (preko 70%) svih imunih ćelija organizma nalazi se u crevima. Probiotske kulture su dobre, korisne bakterije koje potpomažu varenje hrane, održavaju crevnu peristaltiku i pomažu normalno formiranje stolice. One se nalaze u crevima i pozitivno deluju na imunološki odogovor i odbranu organizma. Deca koja od prvog dana dobijaju probiotske kulture ređe oboljevaju od crevnih i respiratornih virusnih infekcija. Takođe je primećeno da se kod dece sklone alergijama ili atopiji primenom imunobiotskih sojeva manifestacije alergijskih bolesti (alergije na hranu, atopski dermatitis) mogu ublažiti ili prevenirati.
IMUNOLAK Baby je probiotski preparat u kapima namenjen bebama od rodjenja. Sadrži dva ključna probiotska soja: Limosilactobacillus reuteri DSM 23878 I Bifidobacterium infantis i DSM 24687 u dozi od milijardu probiotskih ćelija u 5 kapi. Ove bakterije naseljavaju creva i predstavljaju pogodnu podlogu za naseljavanje drugih dobrih bakterija, u idealnim okolnostima ih deca dobijaju od majke tokom prirodnog porođaja i dojenja. U mnogim industrijski razvijenim zemljama su se vremenom ovi ključni sojevi izgubili iz mikrobiote ljudi, što se dovodi u vezu sa epidemijom gojaznosti, alergijskih i hroničnih bolesti.
IMUNOLAK Baby je formulisan u cilju podrške pravilnom sazrevanju crevnog mikrobioma i može da ima pozitivne efekte na regulaciju stolice i smanjenje gasova, grčeva i refluksa. Koristi se kao podrška razvoju i sazrevanju imunskog sistema. Pomaže u oporavku crevne flore tokom i posle antibiotske terapije kao i u uspostavljanju mikrobiote kod beba rodjenih carskim rezom. Kvalitetni probiotici su podrška pravilnom rastu i razvoju od najranijeg perioda života, kod prevremeno rođenih beba to može biti od životne važnosti.
Pojedine studije ukazuju na povezanost zdravog mikrobioma sa neurokognitivnim razvojem, regulacijom metabolizma i smanjenjem upalnih procesa u organizmu. Preparat IMUNOLAK Baby se preporučuje za novorodjendcad od prvog dana zivota, prevremeno rodjenim bebama, bebama rodjenim carskim rezom, tokom i nakon terapije antibioticima, kod infantilnih kolika, u periodima povećane osetljivosti na infekcije ili sklonosti alergijama, a sve prema savetu pedijatra.
Važno je naglasiti da probiotici nisu zamena za redovne pedijatrijske kontrole i ne treba ih davati samostalno na svoju ruku, ne mogu da zamene pravilnu ishranu i preporučenu terapiju ali predstavljaju podršku razvoju zdrave crevne flore. Dva kljucna soja koja se nalaze u preparatu IMUNOLAK Baby učestvuju u održavanju ravnoteže crevne flore i služe kao podrška imunološkim i metaboličkim funkcijama organizma kako bi se sprečila pojava budućih bolesti. Ciljana podrška razvoju zdrave crevne mikrobiote kod dece može se primenjivati sa ciljem smanjenja rizika od hroničnih bolesti kasnije u životu, na sličan način kao što su vakcinacija i razvojni skrining deo standardne zdravstvene zaštite.
Komentari 0