Postepeno uči da koordiniše pokrete ruke, šake I prstiju dok ih vizuelno prati I to radi na sličan način kao što će kasnije raditi sa predmetima (igračkama). Otvaranjem I zatvaranjem pesnice sprema se da uhvati, drži i pusti predmet.
Posmatranje svojih ruku I međusobno dodirivanje prethodi I priprema bebu za manipulaciju predmetom. Zato čekamo sa davanjem igračaka dok ne počne redovno da se se igra svojim rukama I pokaže interesovanje za okolinu. Nakon navršena 3 meseca počinje da se javlja funkcija posezanja.
Sa puna 4 meseca pojavljuje se voljni hvat, dete poseže za igračkama I pokušava da ih zgrabi generalizovanim pokretima ruke ali konture njegove šake ne odgovaraju obliku predmeta. Vremenom pokušaji bivaju sve uspešniji I sa 5 meseci većina može da uhvati željenu igračku namerno posežući.
Senzorno okruženje
Senzorna igra podržava normalan senzorni razvoj, bez čulnih iskustava ne bi smo mogli da opstanemo. Svima nam je potreban senzorni unos da bi smo rasli, učili tokom detinjstva ali I kao odrasli koristimo senzorna iskustva da bi smo se razvijali.
Senzorna integracija se odvija neprestano tokom čitavog života. Svi benefiti senzorne igre doprinose razvoju celoživotnih veština.
Podsticanje dece da budu radoznala, da stiču znanja putem čulnih iskustava I da međusobno komuniciraju pored učenja I napredovanja stvoriče I uspomene na igru I učenje u detinjstvu.
Funkcionalna igra
Krajem prve godine – načinima korišćenja predmeta dete pokazuje da prepoznaje njihovu funkciju (pokušava da pije iz šolje, koristi pribor, stavlja slušalicu na uvo).
Pojava funkcionalene igre pokazatelj je kako kognitivnog tako I socijalnog razvoja jer nastaje posmatranjem kako osobina samih predmeta (igračaka) tako I pre svega, onoga što drugi ljudi rade sa tim predmetima. Gledanjem, stavljanjem u usta i manipulacijom predmetima (igračkama), putem svojih čula dete uči o svom okruženju.
U period od 12 do 18 meseci u igrama u kojima igračke izazivaju nekakav efekat, prizvode zvuk, svetlo ili mehaničko kretanje pritiskom na dugme, stimuliše se govorno-jezički razvoj. Aktivnim posmatranjem socijalne okoline dete počinje predmete (igračke) da koristi na socijalno prihvatljiv način.
12-18 dete „kobajagi pije“ iz šoljice (samo nešto izvodi)
15-21 daje lutki/mami da ona „pije“ iz šoljice (izvodi nešto na živim i neživim bićima)
19-26 mes lutka postaje „živa“ i ona sama „pije“ iz šoljice (neživa bića mogu da izvode radnje)
Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut
SI pedagog, SI Baby terapeut
Komentari 0