Stručnjaci su objasnili da li deca smeju da piju proteine i koliko je proteinski prah bezbedan za njih. Evo šta treba da znate.
- Veliki je broj odraslih koji piju proteinske napitke, ali da li su oni bezbedni za decu?
- Odgovor nije tako jednostavan, ali stručnjaci ističu da deci najčešće nije ni potreban jer u najvećem broju slučajeva mogu da unesu dovoljno proteina kroz ishranu.
Stručnjaci ističu kako mala količina proteinskog praha u ishrani dece ne mora nužno biti štetna, ali preteran unos proteina može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući kamenje u bubregu i oštećenje jetre.
Koliko proteina deci zapravo treba?
Roditelji često brinu o tome dobijaju li njihova deca dovoljno proteina – neprestano se govori kako je protein ključan za pravilan rast i razvoj. Ali, stručnjaci kažu da se sa uravnoteženom ishranom sva potrebna količina proteina može dobiti iz celovitih namirnica.
„Deca apsolutno mogu da unesu sav potreban protein iz hrane, bez dodataka“, objašnjava dr Džena Viler, specijalista pedijatrijske intenzivne nege iz Orlando Helta. Čak i ako je dete u fazi kada jede samo pohovane pileće medaljone i testeninu bolonjeze, i dalje unosi određenu količinu proteina.
Dr Elizabet Parks Praut, nutricionista pedijatar i medicinska direktorka u Dečjoj bolnici u Filadelfiji, dodaje kako mnogi roditelji ne znaju da proteine sadrži i povrće poput brokolija i prokelja, uz meso, mahunarke i orašaste plodove. Takođe, mlečni proizvodi poput jogurta, svežeg sira i topljenog sira mogu biti izvrsni izvori proteina, piše Huffpost.
Količine proteina po uzrastu
Deca od 1 do 3 godine: 13 g dnevno
Deca od 4 do 8 godina: 19 g dnevno
Deca od 9 do 13 godina: 34 g dnevno
Devojčice od 14 do 18 godina: 46 g dnevno
Dečaci od 14 do 18 godina: 52 g dnevno
Kad bismo to stavili u perspektivu, šoljica mleka sadrži 8 grama proteina, dok samo 30 grama mesa dodaje još 8 grama. Četvrtina šoljice graška sadrži između 4 i 5 grama proteina – što znači da je lako dostići preporučene vrednosti kroz raznoliku ishranu.
Treba li deci proteinski prah?
Iako odrasli često posežu za proteinskim napicima nakon treninga, situacija sa decom je drugačija. Dr Danijel D. Grant, zamenica medicinskog direktora Texas Children’s Pediatrics, naglašava kako većina dece i tinejdžera već unosi dovoljno proteina kroz uravnoteženu ishranu. Ipak, postoje određeni izuzeci. Deca sa metaboličkim poremećajima, pothranjena deca, oni koji se oporavljaju od operacija, kao i deca koja prate strogu vegetarijansku ili vegansku ishranu mogu imati povećane potrebe za proteinima. U tim slučajevima, najbolje je konsultovati se sa pedijatrom i nutricionistom pre uvođenja proteinskog praha u ishranu.
„Ako dete spada u neku od ovih kategorija, lekar će mu, u saradnji sa nutricionistom, pomoći da sigurno poveća unos proteina kroz pažljivo planiranu ishranu“, objašnjava dr Viler. Za većinu dece? Proteinski prah jednostavno nije potreban – običan sendvič s maslacem od kikirikija sasvim je dovoljan!
Da li je proteinski prah bezbedan za decu?
Kratak odgovor? Zavisi. „Proteinski prah može biti bezbedan dodatak ishrani, ali to zavisi od načina korišćenja i razloga zašto ga dete konzumira“, kaže dr Parks Praut.
Jedan od glavnih problema je prekomeran unos proteina. Dr Grant upozorava da to može dovesti do gojenja, zatvora i probavnih smetnji. Osim toga, prekomerni unos proteina može da optereti bubrege i poveća rizik od dehidracije i nastanka kamenja u bubrezima. Takođe, previše proteina može dovesti do nakupljanja azota u jetri, što može imati ozbiljne posljedice.
Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju su sastojci u proteinskim prahovima. Mnogi su namenjeni odraslima koji žele da povećaju mišićnu masu i poboljšaju sportske performanse, zbog čega sadrže sastojke poput kofeina i kreatina – koji nisu prikladni za decu.
„Neki proteinski prahovi za izgradnju mišića sadrže količinu kofeina ekvivalentnu šest do 10 šoljica kafe u samo jednoj do dve merice“, upozorava dr Parks Praut. To može izazvati ubrzan rad srca, vrtoglavicu i druge neželjene nuspojave kod dece.
Kreatin, koji se često koristi za poboljšanje sportskih performansi, takođe može da bude problematičan za decu jer može da optereti bubrege i uzrokuje glavobolje, mučninu, dehidraciju i grčeve u mišićima.
Dodatni problem? Proteinski prahovi nisu regulisani od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA), što znači da sastav proizvoda nije uvek pouzdan. „Neki proteinski prahovi sadrže teške metale i visoke nivoe olova, što može biti opasno za decu“, upozorava dr Viler.
Dok proteinski prah nije inherentno opasan, većini dece jednostavno nije potreban. Umesto toga, roditelji bi trebalo da se fokusiraju na to da obezbede deci uravnoteženu ishranu bogatu prirodnim izvorima proteina
Komentari 0