U razgovoru sa voditeljem Stivenom Bartletom, doktor je istakao da gotovo svi svakodnevno konzumiramo ovu vrstu hrane, često nesvesno.
Govoreći o svojoj knjizi „Ultra-Processed People“, poznati dokror je objasnio da savremeni čovek godinama unazad ima nedomicu u vezi sa tim šta je zdrava ishrana. Ipak, on detaljno objašnjava kako prerađena hrana negativno utiče na naše zdravlje, ali i izaziva zavisnost goru od cigareta, alkohola, pa i kockanja.
„Hranu koja nas ugrožava zvali smo ‘džank fud’ i ‘prerađena hrana’, ali nismo imali adekvatan sistem za njeno označavanje, iako se radi o globalnoj pandemiji bolesti“, rekao je doktor.
Prema njegovim rečima, loša ishrana – definisana kao bogata ultra-prerađenim namirnicama – danas je vodeći uzrok prevremene smrti, čak i ispred duvana. To važi ne samo za siromašne zemlje, već i za siromašne slojeve u razvijenim državama, uključujući Veliku Britaniju.
Ekološki problemi
Dr van Tuleken upozorava i na širi ekološki uticaj ove industrije.
„Ultra-prerađena hrana nastaje u okviru sistema proizvodnje koji je vodeći uzrok gubitka biodiverziteta, drugi uzrok emisije ugljen-dioksida i prvi uzrok zagađenja plastikom“, navodi.
On objašnjava da je pojam ultra-prerađene hrane prvi put definisan 2009/2010. godine u Brazilu, a da su najrelevantnija istraživanja sprovedena upravo u Latinskoj Americi, u zemljama poput Meksika, Kolumbije i Brazila.
„U tim državama gojaznost gotovo da nije postojala, a za samo deceniju postala je vodeći javnozdravstveni problem“, ističe dr van Tuleken.
Prema njegovim rečima, jedina stvar koja se promenila u tom periodu bio je masovni uvoz industrijski prerađene hrane iz zapadnih zemalja. On upozorava da ona nije odgovorna samo za gojaznost, već i za niz drugih zdravstvenih problema – uključujući preranu smrt.
Posebno ističe da je ultra-prerađena hrana za neke ljude jednako zavisnička kao duvan, alkohol, kockanje ili droga – i da za to postoji snažna naučna osnova.
„Teranje ljudi da ‘prestanu da jedu đubre’ najčešće ima kontraefekat – guramo ih ka navikama koje su još štetnije“, kaže on.
Naučne studije takođe potvrđuju ove tvrdnje. Jedna analiza zaključuje da „visok unos prerađene hrane povećava rizik od brojnih hroničnih i mentalnih bolesti, a nijedna studija ne pokazuje pozitivan efekat po zdravlje“.
Druga studija povezuje visok unos ultra-prerađene hrane sa povećanom smrtnošću od svih uzroka, uključujući i kardiovaskularne bolesti.
U komentarima ispod videa, jedan muškaraca naveo je kako mu saveti dr van Tulekenom promenili život. Nakon što je u junu 2023. počeo da izbacuje ultra-prerađenu hranu, uspeo je da bez rigorozne dijete i uz minimalnu fizičku aktivnost smanji telesnu težinu sa 112 na 99 kilograma za samo pet meseci.
Šta je ultra-prerađena hrana?
Ultra-prerađena hrana (UPF – ultra-processed food) je industrijski proizvedena hrana koja sadrži sastojke koje ne koristiš kod kuće i koji ne postoje u prirodnom obliku, poput:
- emulgatora
- veštačkih aroma
- bojila
- pojačivača ukusa
- stabilizatora
- hidrogenizovanih biljnih ulja
- sirupa od glukoze, fruktoze ili kukuruza
Ove namirnice su osmišljene tako da budu izuzetno ukusne, jeftine, dugotrajne i „zarazne“, a često sadrže malo pravih nutrijenata, dok su bogate šećerom, solju i nezdravim mastima.
Primeri ultra-prerađene hrane
- čips i drugi industrijski grickalice
- gazirani i zaslađeni napici
- gotova jela iz zamrzivača
- instant supe i nudle
- industrijski sladoledi i kolači
- žitarice za doručak sa dodatim šećerima
- mnoge vrste industrijskih kobasica, pašteta, viršli
- proteinske pločice, keksići i energetski napici
- fabričke verzije hleba sa aditivima
Komentari 0