Određeni sastojci u ovim alternativnim biljnim napicima, međutim, mogu da budu čak i štetniji od mlečnih proizvoda, upozoravaju stručnjaci.
Iako imaju manje masti i kalorija od kravljeg mleka, istraživanje je pokazalo da opcije na bazi biljaka nisu uvek nutritivno jednake onome što dolazi sa mlečnih farmi. Otprilike trećina biljnih mleka ima nivo šećera sličan mleku sa jagodom ili čokoladom, piše list Njujork post, i nastavlja:
Ipak, i dalje postoji percepcija da se mleko na biljnoj bazi izjednačava sa zdravstvenom svesti, iako mnogi od ovih nemlečnih proizvoda sadrže aditive i emulgatore koji ih kvalifikuju kao ultra-prerađenu hranu (UPF).
Emulgatori, koji uključuju želatin, protein surutke, ksantamsku gumu i karboksimetilcelulozu, obično se dodaju nemlečnom napitku koji se pravi od praha žitarica ili orašastih plodova i vode, da bi se sprečilo odvajanje sastojaka i stvorila glatka, kremasta tekstura.
Rak debelog creva sve češći kod mladih
Ultra-obrađena hrana ometa mikrobiom u sistemu za varenje, a mnogi stručnjaci veruju da je prekomerno izlaganje visoko prerađenim namirnicama delimično krivo za porast stope raka debelog creva kod mladih ljudi.
Kancer debelog creva (kolona), jedan je od vodećih uzroka smrti širom sveta i tradicionalno se povezivao sa starijom populacijom. Međutim, poslednjih decenija primećuje se sve veći broj slučajeva kod mladih ljudi.
Zapanjujućih 20 odsto svih slučajeva raka debelog creva u 2019. otkriveno je kod osoba mlađih od 55 godina, u odnosu na 11 odsto, koliko ih je bolovalo od kolorektalnog karcinoma u 1995. godini. Ovo ozbiljno zdravstveno stanje može da bude smrtonosno ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme.
Alarmantno je i to što ova mlađa demografska grupa ima tendenciju da se dijagnostikuje u kasnijim stadijumima bolesti, što otežava lečenje.
Doktori očekuju da će rak debelog creva izazvati oko 53.000 smrtnih slučajeva u SAD ove godine. Prethodna istraživanja su povezala dijetetske emulgatore karboksimetilcelulozu (CMC) i polisorbat 80 sa rakom debelog creva kod miševa. Za ove aditive se kaže da menjaju crevne bakterije i podstiču upalu zida creva.
Karcinom kolona može da se razvije iz prekanceroznih promena koje se nazivaju adenomima. Ovi adenomi su benigne izrasline u debelom crevu i rektumu, koje imaju potencijal da postanu kancerozne ako se ne uklone na vreme.
Rutinski testovi kao što su kolonoskopija, sigmoidoskopija i test na krv u stolici, mogu da pomognu u ranoj detekciji i lečenju raka debelog creva.
Posebno je opasno ovseno „biljno mleko“
U ranijim studijama je utvrđeno da hronična upala oštećuje DNK i povećava rizik od raka. Odvojena studija iz 2021. godine otkrila je da emulgatori, kada se uvedu u koloniju bakterija sličnih onima koje se nalaze u ljudskom crevu, izazivaju smanjenje broja ili smrt „dobrih” bakterija.
Veruje se da izmena mikrobioma creva – kolekcije bakterija, virusa i gljivica u našem sistemu za varenje – igra ključnu ulogu u razvoju i napredovanju kolorektalnog karcinoma.
Istraživanja su pokazala da bakterije u gastrointestinalnom traktu igraju važnu ulogu u borbi protiv raka – i da njihovo ometanje povećava izglede za kolorektalni karcinom.
Dr Marija Abreju, profesor medicine, mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu u Majamiju, „zatalasala” je javnost prošle godine, kada je izrazila sumnju da hemikalije i bakterije u prerađenoj hrani izazivaju rasplamsavanje crevnih enzima, što dovodi do upale i, možda, raka, prenosi Njujork post.
„Čak i hrana za koju mislimo da je dobra za nas može biti problem. Stvari kao što su emulgatori koji se dodaju da bi stvari postale kremaste, kao nemasni jogurti i ostalo, zaista mogu duboko da promene mikrobiom creva. I nisu sami aditivi i emulgatori u biljnom mleku razlog za zabrinutost, već i skok šećera u krvi koji oni mogu da izazovu”, objasnila je Abreju.
„U svom radu se fokusiram na upravljanje šećerom u krvi, što je od suštinskog značaja za mnoge aspekte našeg fizičkog i mentalnog zdravlja”.
Kako Kording objašnjava, posebno je opasno ovseno mleko, koje ima manje proteina i više ugljenih hidrata od kravljeg mleka ili mleka od orašastih plodova.
„Kada telo razlaže ove ugljene hidrate, to izaziva skok šećera u krvi. Vremenom, ovaj ciklus povećanja može da oteža upravljanje težinom i učini potrošače podložnijim bolestima životnog stila, kao što je dijabetes”, ističe ona.
Komentari 0