Foto: Freepik
Da li je u poslednje vreme veća potreba za logopedom među decom nego ranije i zašto je to tako?
Istina je da je sve više dece sa govorno-jezičkim poremećajima. Ali isto tako i svest o razvojno-jezičkim kašnjenjima i poremećajima govora kod dece je porasla tokom poslednjih decenija. Stoga veći je broj dece koja su prošla procenu i dijagnostiku, i uključena su u tretman u ranom uzrastu.
Razlozi su brojni. Nedostatak interakcije i komunikacije od strane roditelja zbog brzine života, okrenutost ekranima, izloženost sadržajima na stranom jeziku u ranom uzrastu. Sve su to razlozi koji dovode do kašnjenja u razumevanju govora i progovaranju.
Kako roditelji da prepoznaju kada je vreme za logopeda?
Neophodno je da roditelji prate govorno-jezičke faze. Ukoliko ne umeju da ih prepoznaju, da se na vreme obrate stručnjacima. Kada govorimo o fazama mislimo na fazu gukanja izmedju drugog i trećeg meseca života, fazu brbljanja izmedju petog i šestog meseca života, slogovne faze oko devetog meseca, prvu reč sa značenjem sa godinu dana. Ukoliko dete sa godinu dana ne razume ona jednostavna pitanja ”gde je pametna glava i gde zeka pije vodu?”, nema zajedničku pažnju, ne odaziva se na ime, ukoliko su se reči pojavile pa izgubile, ukoliko beba ne reaguje na zvuke, ne usmerava pogled ka predmetima ili ako postoje stereotipni pokreti rukama. Sve su to razlozi za posetu logopedu.
Često čujemo da dečaci sporije progovaraju, da li je to mit?
Razvoj govora kod dece zavisi od različitih faktora kao što su genetska predispozicija, interakcija sa vršnjacima, komunikacija u porodici ( adekvatna stimulacija) i individualne razlike. Kod pojedinih dečaka može da se primeti da kasnije progovaraju, ali nije pravilo i ne treba generalizovati. Kada je u pitanju artikulacija, većina istraživanja pokazuje da je razvoj artikulacije nešto brži kod devojčica. Međutim ta razlika značajna je između tri i pet i po godina. Broj grešaka u artikulaciji opada kod oba pola sa povećanjem uzrasne dobi i razlike između dečaka i devojčica, koje postoje u ranim fazama razvoja govora, uzrastom postupno nestaju.
Nekada i doktori kažu da je dete lenjo za govor. Šta to znači?
Ovaj termin često koriste roditelji koji dodju na prvi pregled kod logopeda. “On je lenj ili on je tvrdoglav”.
Neka deca kasnije progovaraju nego druga, ali to ne znači nužno da im jezik nije razvijen ili da su „lenja“.
Rana i adekvatna stimulacija od strane roditelja može uticati na ranije progovaranje. Ako dete nije izloženo dovoljnoj interakciji i komunikaciji, to može usporiti njegov jezički razvoj.
Genetika takođe igra važnu ulogu u razvoju jezičkih veština, pa deca mogu imati različite predispozicije za jezički razvoj.
Razlog mogu biti i specifični jezički poremećaji koji zahtevaju stručnu intervenciju.
Ukoliko brinete u vezi sa jezičkim razvojem svog deteta, preporučuje se da se obratite logopedu. Stručnjak će moći da proceni jezičke veštine deteta, daće savet i uključiće dete u tretman ukoliko postoji potreba za tim.
Uticaj vrtića na fazu progovaranja i razvijanja rečnika koliko je važan?
Strukturisane aktivnosti u vrtićima osmišljene su tako da podstiču i podržavaju razvoj različitih veština: razvoj jezika i govora, socijalnih, motornih i kognitivnih veština.
Kroz igru, komunikaciju i interakciju sa vršnjacima, na sistematičan i zabavan način bogatiće rečnik, učiće da spoznaje sebe kroz interakciju sa drugima, razvija adekvatne socijalne obrasce ponašanja, učiće se samokontroli, pronalazće način da prevazilazi sukobe, uvažava tudje potrebe.
Tanja Timotić, defektolog – logoped
Mob +381 64 2630263
Edukativni centar SLP
Komentari 0