Foto: Freepik
Cilj procene jeste da se, posmatranjem psihomotorne organizovanosti, utvrdi na koji način dete ispoljava svoje sposobnosti i ponašanje u odnosu na svoje okruženje, te da opiše na koji način dete izvodi aktivnosti i prepozna da li postoji nesklad ili nedograđenost određenih psihomotornih sposobnosti (Povše Ivkić i saradnici, 2006).
Prilikom procene, defektolog, posmatra i vrši procenu:
motornog razvoja (grube i fine motorike),
razvoja mišljenja,
razvoja pažnje i pamćenja,
razvoj govora (prvenstveno razumevanja govora),
socio-emocionalni razvoj.
Kako izgleda sama procena?
Pre početka same procene potrebno je da defektolog pripremi prostor za procenu tako što će obezbediti prostor za nesmetano kretanje i istraživanje deteta. Na prvi susret ukoliko je dete mlađeg uzrasta dolazi sa roditeljem/roditeljima. Važno je stvoriti pozitivnu atmosferu kako bi se dete opustili i pokazalo svoj maksimum, ukoliko se pred dete postave preveliki zahtevi postoji velika šansa da će se pojaviti otpor i da dete neće želeti da sarađuje. Iz tog razloga je potrebno da nakon ulaska u radni prostor pustimo dete da samostalno krene u igru, a taj period iskorisiti za razgovor sa roditeljima.
U razgovoru sa roditeljima uzimaju se opšti podaci o detetu, anamneza (porodična anamneza i podaci i prvim mesecima/godinama života deteta) i podaci o trudnoći i porođaju (da li bila rizična trudnoća, kako je protekao sam porođaj, da li je bilo nekih komplikacija). Osim ovih podataka vodi se otvoren razgovor o interesovanjima deteta, rutini porodice, načinu kako se igra, da li ostvaruje kontakt sa drugima, kako komunicira, šta su roditelji primetili u ponašanju deteta, a da ih brine.
Sve vreme tokom razgovora sa roditeljima, defektolog vrši opservaciju detetove igre – način na koji pristupa igračkama, koje igračke bira, kako se igra. Detetova igra nam može reći skoro sve o detetovom razvoju, odnosno veštinama i sposobnostima. Pored opservacije primenjujemo i defektološke testove koji procenjuju pojedine sposobnosti poput manipulativne spretnosti, razvoja grafomotorike, lateralizacije, … Trudimo se da materijal i alati koji koristimo pri primeni testova budu organizovani kroz igru kako bi dete bilo voljnije da učestvuje.
Nakon procene defektolog daje mišljenje uz preporuke za rad i postavljene ciljeve ukoliko se nadovezuju tretmani.
Procena kod defektologa ima za cilj da kroz opise detetovih sposbnosti u određenim segmentima razvoja ukaže na eventualnu neusklađenost ili kašnjenje u razvoju psihomotorike.
Autor Marija Končar, defektolog i autro bloga Pitajte defektologa
Komentari 0