Međutim, pojedina deca, bez obzira na uzrast, mogu biti toliko „inventivna“ u takvim „kreativnim“ oblicima izražavanja do te mere da ugrožavaju identitet i integritet druge dece, što predstavlja vid verbalnog nasilja.
Dakle, svaki vid ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, spletkarenje, zastrašivanje i pretnja fizičkim maltretiranjem predstavlja alarm upozorenja roditeljima dece koja trpe nasilje, a naročito roditeljima dece koja vrše nasilje.
Šta pokreće zlonamerne reči?
Ružne reči, zloba, podsmeh i javno isticanje tuđih slabosti uglavnom su produkt duboke frutriranosti i osećanja inferiornosti mališana koji su možda i sami žrtve verbalnog (ili fizičkog) nasilja roditelja, kao i poremećenog sistema vrednosti (isticanje materijalnih, a ne moralnih vrednosti i ljudskih vrednosti). Podsmevanje podrazumeva nepoštovanje drugog i nipodaštavanje vrednosti koje ima, bez uvida u sopstveno neprikladno ponašanje.
Takva deca obično nemaju empatije (saosećanja) za potrebe i osećanja drugih, jer često nisu svesna štetnosti svog ponašanja. Surovost dece koja su verbalni agresori neretko predstavlja kopiju modela ponašanja roditelja, ili ventil „pražnjenja“ duboko potisnutog besa i nezadovoljstva. Kada dete ne doživljava sebe kao važno, teško mu je da uvaži mišljenje drugog i njegove portebe, što je osnov ruganja i agresivnog ponašanja.
Šta da rade deca koju je pogodila tuđa zloba?
- Kao prvo, ne treba obraćati mnogo pažnje ismevanju, jer je to jedini način da se takva deca zaustave.
- Treba ignorisati zlonamerne reči, jer one više govore o onome ko ih izgovara nego o onome kome su upućene.
- Ne treba zaboraviti da se agresivna dece hrane patnjom drugih.
- Nikako se ne treba povlačiti. Trebalo bi se okrenuti oko sebe i pronaći decu sa puno više razumevanja
- Uvek se orjentisani na sopstvene vrline, a ne na mane i ne posmatrati sebe očima svojih drugova
Ukoliko je Vaše dete svesno svojih vrednosti, ukoliko se oseća sigurno i voljeno, neće ulaziti u konflikte i nosiće se sa neuspehom bez nasilja.
Komentari 0