Foto: Privatna arhiva
Pod sloganom „Zaustavimo superpatogene, zaštitimo budućnost” u Srbiji se obeležava Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima, pa lekari apeluju na građane da ne uzimaju antibiotike i druge lekove na svoju ruku kako ne bi stekli otpornost ne ove medikamente i kako bi oni bili efikasni onda kada su ljudima stvarno neophodni u terapiji. Antibiotska rezistencija utiče i na povećanje dužine hospitalizacije i samim tim i troškova lečenja. Ne preduzmu li se konkretne mere, očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta.
– Porast otpornosti bakterija na antibiotike danas je veliki javni i zdravstveni problem u svim zemljama sveta. Globalni podaci pokazuju da mnogo pacijenata umre od posledica infekcija koje su uzrokovane multirezistentnim ili panrezistentnim uzročnicima infekcija – naglasila je dr Vesna Mioljević, epidemiolog UKCS.
Pre otkrića antibiotika, hiljade ljudi je umiralo od bakterijskih infekcija kao što su upale pluća ili infekcije nakon hirurških zahvata. Pojavom ovih lekova, sve više bakterija, koje su u početku bile na njih osetljive, počelo je da razvija različite mehanizme za odbranu. Zbog povećanja rezistencije i malog broja novootkrivenih antibakterijskih lekova, poslednjih godina problem rezistencije postaje jedna od glavnih pretnji javnom zdravlju.
Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremene medicine u 21. veku, što je dodatno došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19. Svetska zdravstvena organizacija rastućem izazovu otpornosti mikroorganizama na lekove je dodala i spisak gljiva koje predstavljaju najveću pretnju zdravlju, upozoravajući na njihovu otpornost na antimikotike (lekove protiv gljivičnih infekcija) i njihovu sve veću rasprostranjenost.
– Trošimo previše antibiotika u indikacijama u kojima oni uopšte nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ne leče se antibioticima, antibiotik će u takvom slučaju uticati jedino na naše „dobre” bakterije i tako napraviti ogromnu štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti – naglasila je prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na konferenciji „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno”.
Rezistentne bakterije preživljavaju u prisustvu antibiotika i nastavljaju da se razmnožavaju izazivajući dugotrajniju bolest ili čak i smrtni ishod. Infekcije izazvane rezistentnim bakterijama mogu zahtevati duže lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike, koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte. Većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici ne deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu, niti ukloniti druge simptome.
Komentari 0