Zašto neki ljudi ne dobijaju kilograme bez obzira koliko jedu?

Foto: Pixabay

Napravili su studiju na gotovo 14.000 ljudi različitih kilaža, proučili su njihov DNK. Kažu kako postoje geni koji ubrzavaju metabolizam ili pomažu u bržem sagorevanju masti, ili hranu čine neprivlačnom.

Upravo takve gene pronašli su kod više od 1.600 vitkih, zdravih učesnika istraživanja. Kod većine njih geni su zaslužni za to što ih hrana ne zanima previše i jedu zapravo samo zato što moraju.

S druge strane, oko 40 odsto mršavijih ljudi iz istraživanja reklo je da vole hranu i jedu što žele i u količinama koje im odgovaraju, bez ustezanja.

Naučnici sada zanima šta se događa u njihovim telima kada se prejedu i planiraju da naprave zasebnu studiju na tu temu.

To bi moglo da rezultira pronalaskom lekova koji oponašaju efekte gena „mršavosti“ i pomoći ljudima da zadrže težinu u granicama normale“, rekao je Sadaf Faruki, profesor sa Instituta za metaboličku nauku pri Univerzitetu Kembridž.

„Otkrili smo da neki vitki ljudi nisu zainteresovani za hranu, a i to je zapisano u njihovim genima. Drugi pak jedu koliko žele, vole da jedu i uživaju u hrani, ali se ne debljaju.

On je dodao da je ovo istraživanje pokazalo da su mnogi vitki ljudi takvi zahvaljujući genima, a ne zato što imaju snažnu volju i paze šta jedu.

Za svoje istraživanje su birali vitke ljude koji nemaju poremećaje ishrane, zdravi su i nisu nedavno bili na operativnom zahvatu. Radilo se o ljudima koji su prirodno mršavi. U studiji nisu mogli da učestvju oni koji vežbaju više od tri puta nedeljno.

U istraživanju je učestvovalo 1.622 vitkih ljudi, nešto više od 10.000 onih prosečne telesne težine i skoro 2.000 ozbiljno gojazniih pojedinaca.

Pronašli su četiri nove genetske regije povezane sa mršavošću. To, kažu, objašnjava zašto dete vitkih roditelja može da ima jednaku građu tela kao i oni.

Naučnici su studiju objavili u časopisu „PLOS Genetics“.

Ovo je važna i dobro sprovedena studija koja potvrđuje da je rana teška gojaznost često genetski određena i uverljivo pokazuje kako su vitki ljudi genetski različiti od ostatka populacije, prenosi 24 sata.hr.

„Međutim, većina gojaznosti u današnje vreme je stečena u odraslom periodu života i povezana je sa sedilačkim načinom života i obilatoj dostupnosti hrane koja je bogata kalorijama“, rekao je Tom Sanders, profesor dijetetike na Kraljevskom koledžu u Londonu.