Obrade rana – zablude

Čim dete padne, ranu prvo treba dobro oprati vodom.

To ne treba raditi!

Voda je loš izbor, jer «uteruje» prljavštinu iz okoline rane, a sa njom i bakterije, koje lako ulaze kroz ranjenu kožu. Pored toga, voda može da sadrži bakterije i druge nečistoće, što samo pogoršava ionako lošu situaciju.

Ako ima rakije, najbolje je ranu dobro «zaliti», a alkohol iz apoteke je odličan za čišćenje rane.

Nikako! Rakija i alkohol se ne koriste za «polivanje» rana!

To užasno boli, a ne donosi boljitak za dete. Alkohol je dobar «istrebljivač» bakterija, ali širi krvne sudove i pogoršava krvarenje iz rane, pa tako otežava zarastanje! Dobra rakija je dobar aperitiv i gre’ota da se baca, a apotekarski alkohol može da se koristi za alkoholne obloge, ali se nikada ne stavlja na oštećenu kožu!

Ništa ne treba dirati, samo ranu dobro posuti antibiotskim praškom, ili još bolje – «nasprejati» antibiotikom.

Netačno!

Sveža rana mora dobro da se očisti adekvatnim antiseptičnim rastvorom, a ne praškom, pa ni antibiotskim! Kada se neočišćena rana «zaspe», napravi se «kolač» od praška, delova oštećene kože i prljavštine. To nije dobro jer rana sporije zarasta, a što je paradoksalno – rizik od infekcije rane je veći.

Antibiotski prašak i sprej su zato odavno napušteni u primarnoj obradi rane (odmah posle povrede)!

Najbolje je ništa ne dirati, samo zalepiti «flaster» – dete će samo da se izbori.

Pogrešno!

«Flaster» je pogrešan naziv za «hanzaplast», koji se zaista koristi za manje posekotine. Ali, kada govorimo o ranama posle pada deteta, one su obično veće površine, pa standardni «flasteri» nisu od koristi.

Čak i da imamo velike hanzaplaste ili sterilnu gazu, ne treba ih stavljati na ranu pre nego što se rana očisti! Ništa ne vredi sterilni «pokrivač» rane kada je ona prljava (neočišćena)!

Dobro je dati detetu neki jak antibiotik da pije, da se rana ne zagadi.

Ovo je potpuno nepotrebno i pogrešno!

Ogromna većina rana posle uobičajenih padova su površne rane. To znači da je neophodno ranu očistiti «odozgo». Antibiotici koji se daju oralno (na usta) – ne stižu do površnih slojeva kože, pa je ovo «pucanje u prazno».

Samo u retkim slučajevima dolazi do prodora bakterija u potkožno tkivo, pa nastaje infekcija – koja traži antibiotsku terapiju. To se dešava kasnije, par dana od povrede, obično ako rana nije dobro obrađena. Zato ne treba davati antibiotik kod svežih povreda kože!

Ne treba gledati podatke o vakcinaciji, treba svako dete zaštititi «serumom protiv tetanusa» odmah posle obrade rane.

Netačno!

Uvek treba proveriti da li je dete zaštićeno od tetanusa. Skoro sva deca su uredno vakcinisana protv tetanusa Di-Te-Per vakcinom (ili novijim vakcinama koje sadrže i tetanusnu komponentu). Zato se danas veoma retko daje vanredna antitetanusna zaštita.

Treba znati da ima vremena za zaštitu dece «serumom» (radi se o prepraratima sa «čistim» antitelima protiv tetanusnog toksina) – može se bezbedno sačekati 24 (pa i 48) sata do provere ili konsultacije sa pedijatrom. Ako se u tom periodu ne može utvrditi da je dete redovno vakcinisano – treba dati antitetanusnu zaštitu!

KAKO PRAVILNO OBRADITI RANU

Ukoliko se radi o običnim – površnim ranicama sa minimalnim krvarenjem – NE TREBA RADITI NIŠTA! Ako ima slabog krvarenja, dovoljno je sterilnom gazom pritisnuti ranu. U slučaju da nemate gazu, može da posluži i čista maramica.

Ako rana krvari, potrebno je zaustaviti krvarenje pritiskom na ranu – «grudvom» napravljenom od sterilne gaze (ili nekim drugim priručnim, ali čistim materijalom). Pritisak treba da bude umereno jak i da traje najmanje pet do deset minuta – pre prve provere da li je krvarenje stalo.

Posle zaustavljanja krvarenja, treba osmotriti ranu. Pa, ako ivice rane zjape – odmah kod lekara. Naravno da se kod obimnijih krvarenja treba odmah uputiti lekaru, a usput vršiti pritisak na ranu u cilju zaustavljanja krvarenja.

Kada se radi od površinskim ranama (oderotinama kolena, lakta…) koje ne krvare, ali su «prljave» – ranu obavezno treba očistiti.